Carmina Galli — разлика између измена

Јана Алексић је у критици ове књиге рекла: "Управо у тренутку личне недоумице у вези са многобројним текућим поетикама и политикама књижевности, затекла ме је књига чисте поезије, поезије као такве, поезије као уметничке свести и егзистенције по себи. Живановићева песничка збирка, као уверљива дикција властите епохе, модификује већ постојећи Елиотов „идеални поредак“ уметничких дела и вредношћу саображава целини старог и новог."

Бранисав Живановић је изјавио: "Насупрот вазнесењу, хоризонтала Живановићеве нове песничке збирке, као и код симболиста, означава тврдокорну стварност, колектив блазиран у својим опсесивним рутинама за стицањем, неосетљив за дамаре живота уметничке егзистенције. Отуд песниково самоизгнанство у собу, у себе, у порок као врлину, у смрт као највећу и можда једину вредност након пропасти љубави – и дистанце према потенцијално будућој, другој, новој која за њега значи само нову бол и разочарање – већ зазивање и хрљење у садовску, (садо)мазохистичку, перверзну, рискантну, немогућу, привремену, агресивну и деструктивну, жртвено-обредну, дионизијску, као једину прихватљиву и могућу љубав („Љубавна песма Светог Себастијана“, „Дионисове кости“, „Реприза“, „Carmina Galli“)."

 

[[Категорија:Српска књижевност]]