Carmina Galli — разлика између измена

Живановићев појам којим жели да објасни главни елемент стила у завршној поеми. Већ у претходној књизи, Живановић се одрекао метафора и песничких украса, посебопосебно оних који су везани за игре речима или значњеимазначењима која пристичу из неколико речи. Укратко, одбацио је авангардно наслеђе. Римски песници су писали песме у којима се готово прозно реалистики описују догађаји и осећања. Ово је био пут ка остварењу чисте поезије како ју је Живановић видео код Кавафија.

Књига нема циклусе и у редукованој мери се служи истим композиционим принципим смењивања сложенијих песама и минијатура, римованих и неримованих песама као и претходна збирка песма. Важније од тога је да се књига креће од филозофки интонираних песама каока онима које су проистекле из искуства, чему је исходиште завршна поема. Прва песма књиге је превод која аутор потписјује као свој, а завршна поема оригинално дело које аутор потписује као превод. После завршне поеме налази се одјавна песма која повезује хришћанске мотиве у књизи.

Први ниво значења је ниво песничке слике, он је такође повезан са игром речима око разапињања једра и разапињања Христа. Ипак, он је пре свега визуелнивизуелан, тачније вербално-визуелнивизуелан.