Епископ будимски Георгије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 32:
За епископа [[Епархија будимска|Епархије будимске]] хиротонисан је [[18. фебруар]]а [[1913]]. године у [[Будим]]у, а следећег дана је устоличен у [[Сентандреја|Сентандреји]], наследивши престо свога претходника, епископа [[Патријарх српски Лукијан|Лукијана Богдановића]], који је [[22. септембар|22. септембра]] [[1908]]. године изабран за [[патријарх српски|српског патријарха]].
Георгије Зубковић је на челу [[Епархија будимска|Епархије будимске]] остао све до своје смрти [[11. април]]а [[1951]]. године.▼
Епископ Зубковић је након [[Први светски рат|Првог светског рата]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије, под утицајем Владе у [[Београд]]у био присталица и заговорник „оптирања“ (добровољног исељавања) [[Срби|Срба]] из [[Мађарска|Мађарске]] у [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Тако је писао писма својим верницима у којима је пропагирао да се [[Срби]] у што већем броју преселе у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]]. Последица тога подухвата чак 70% [[Срби у Мађарској|мађарских Срба]] је напустило своја вековна огњишта у [[Мађарска|Мађарској]] и преселило се у матицу.
Линија 40 ⟶ 38:
После завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] епископ Зубковић је живео скромно у [[Сентандреја|Сентандреји]].
▲Георгије Зубковић је на челу [[Епархија будимска|Епархије будимске]] остао све до своје смрти [[11. април]]а [[1951]]. године.
Оставио је за собом вредну библиотеку која садржи више од 4.300 књига. Она се данас чува у [[Владичански двор|Епархијском двору]] у [[Сентандреја|Сентандреји]] и чини дагоцену колекцију [[Архив Српске православне Епархије будимске|Архива Српске православне Епархије будимске]].
| |||