Грчко-персијски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 53:
 
[[Датотека:Ac.marathon.jpg|десно|мини|300п|Како Маратон данас изгледа]]
== ''Маратонска битка ==
{{Посебан чланак|Маратонска битка}}
Неколико година после слома Јонског устанка [[Дарије I]] је преузео велики поход на Хеладу. Изговарао се да жели да казни Атињане јер су пружили помоћ побуњеницима. Толико је жудео за осветом да је, према предању, једном свом робу наредио да га за време сваког обеда подсећа на Атињане. Даријева права намера била је, у ствари, да освоји читаву Хеладу.
 
У годинама после маратонске битке, водећа улога у политичком животу Атине припала је чувеном државнику [[Темистокле|Темистоклу]]. Он је поставио темеље атинске поморске моћи. Захваљујући открићу нове среброносне жиле у рудницима на југу [[Атика|Атике]], државна благајна је била пуна новца. Темистокле је еклесију успео да убеди да се тај новац, који је требало да буде подељен Атињанима, употреби за изградњу 200 тријера. Ови бродови, на којима почива снага Атине, чинили су окосницу хеленске флоте која се у следећим деценијама борила против Персијанаца:Била је то преглупа битка и ако нисам била рођена тада,знам да је била глупа.Свака Грчка битка је била глупа(то знам из искуства.Маратонска битка се одиграла 2018 године.И ако 2018. година још није била,то значи да се није ни одиграла(јао како сам паметна(сви ми то казу)).Битку је предводио Говно Говњански он је јако био одан вођа.Много је лепо било гледати глупе људе како се убијају.Атина је била моћна,победила је Спарту.Али када се срела са Спартом други пут,била је надбројана.Атињани су брзо кренули да се повлаче,а Спартијанци су само нападали.(Ово је био посебан чланак о Грчко-персијским ратовима)
Персијска војска је [[490. п. н. е.]] прешла [[Егејско море]] и искрцала се на Маратонском пољу у Атици. У боју који се ту одиграо победу су однели Атињани иако су њихове снаге биле знатно малобројније. Када је у зору дат знак за борбу, атински војници су јурнули на Персијанце. Последњих неколико десетина метара су претрчали, да би што више смањили учинак прецизних варварских стрелаца. [[Античка Грчка|Грчки]] историчар [[Херодот]] бележи да су Персијанци помислили да су Атињани полудели, угледавши их где нападају трком, без стрелаца и коњице. Потом су напали варваре с леђа. Персијанци су почели у нереду да се повлаче; Атињани су их гонили и убијали. Претрпевши велике губитке (у боју је погинуло 6400 Персијанаца и само 192 Атињана), Даријеве снаге су се на крају докопале својих бродова и повукле из Грчке. По предању, један атински војник (Филипидис) је претрчао 42 -{km}- од Маратонског поља до [[Атина|Атине]] да би грађане известио да су победили. Дошао је до Атине и рекао: „Победили смо!" Истог тренутка је издахнуо. Од тог дана се у његову част и част бораца на Маратонском пољу, стари Хелени су направили игру која се зове „маратон“, која се и дан данас изводи на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]].
 
У годинама после маратонске битке, водећа улога у политичком животу Атине припала је чувеном државнику [[Темистокле|Темистоклу]]. Он је поставио темеље атинске поморске моћи. Захваљујући открићу нове среброносне жиле у рудницима на југу [[Атика|Атике]], државна благајна је била пуна новца. Темистокле је еклесију успео да убеди да се тај новац, који је требало да буде подељен Атињанима, употреби за изградњу 200 тријера. Ови бродови, на којима почива снага Атине, чинили су окосницу хеленске флоте која се у следећим деценијама борила против Персијанаца.
 
== Термопилска битка ==