Серђо Матарела — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 28:
Био је министар образовања у седмој [[Ђулио Андреоти|Андреотијевој]] влади (1989), али је поднео оставку с другим министрима из демохришћанске левице протестујући против закона који допустио [[Силвио Берлускони|Берлусконију]] да задржи у власништву 3 телевизијске мреже (у земљама чланицама Европске заједнице појединац је смео поседовати највише 50 посто једне телевизијске мреже). Подсекретар Хришћанске демократије био је од 1990. до 1992, када је именован за главног уредника страначког листа ''Ил Пополо''.
Предложио је изборни закон, прихваћен 1994, којим су три четвртине мандата стицане у униноминалним изборним јединицама, а четвртина на страначким листама. Тај је закон Ђовани Сартори назвао Матарелум. Тада се тај закон сматрао
У распаду Хришћанске демократије услед антикорупцијске истраге Чисте руке био је међу оснивачима Италијанске народне странке (ППИ), те се заузимао да та странка заједно са посткомунистичком Демократском партијом левице (ПДС) ступи у коалицију Маслина под [[Романо Проди|Продијевим]] вођством. Држао је више ресора у владама Маслине до 2001. Био је министар одбране за вријеме интервенције на Косову, те је укинуо обавезни војни рок.
| |||