'''Видео-умјетностуметност''' ([[Латински језик|лат.]] видере=видјети) умјетничка форма у којој је [[електроника|електронски]] генерисана слика основни елеменат. Јавља се паралелно у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и [[Европа|Европи]] у [[Немачка|Њемачкој]] половином [[1960|1960.-их]] као врста нових медија у умјетностиуметности у оквиру ликовних умјетностиуметности као појам који означава варијације и форме у видеу и видео-инсталацијама.
[[Слика:Fliegende Bilder Dortmunder U.jpg|мини|mini|300px|Видеоинсталација, Летеће слике од Адолфа Винкелмана]]
Основни материјали су [[електронска камера]] повезана са [[магнетоскоп]]ом, а који је повезан са телевизијским [[рачунарски монитор|монитором]] и преноси снимљену слику. [[1963|1963.]] године, америчко-[[Јужна Кореја|јужнокорејски]] умјетникумeтник [[Нам Џун Пајк]] у изложби ”Музика и електронска телевизија” у галерији ''Parnass de Wuppertal'', у [[Вурпелтал]]у у ЊемачкојНемачкој излаже тринаест телевизора који репродукују откуцаје и линије електронске ''материје'' без икакве стварне слике. Од те прве изожбе Паик дефинише главне осовине те тада нове умјетностиуметности, а то су: експериментисање полазећи од механичких елемената електронског уређаја, деструкција популарне телевизијске [[иконографија|иконографије]] и довођење у питање улоге гледаоца у друштву комуникације. Значајни доприноси видео-умјетностиуметности долазе и од [[Волф Востел|Волфа Востела]], који исте године ради на [[електронски деколаж|електронским деколажима]], пренешеним из контекста његових ранијих дјеладела, односно [[деколаж]]а [[плакат]]а.
Оба ова умјетникауметника су почела у клими [[флуксус]]а и [[хепенинг]]а. Ова умјетностуметност се проширила по западу од [[1977|1977.]] године и презентирана је у [[Документа Касел|документима]] 6.
Последњих година се поред монитора користе и видео-бимовибимери и пројектори. Као умјетнициуметници у последњим годинама овдје спадају:
