Указ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Указ''' је врста [[Општи правни акт|општег]] или [[Појединачни правни акт|појединачног правног акта]] кога најчешће доноси [[шеф државе]].
У другим језицима користе се сљедећи називи: ''-{Decret}-'' ([[француски језик]]), ''-{Verordnung}-'' ([[немачки језик|њемачки језик]]), ''-{Order}-'' ([[енглески језик]]). У савременом енглеском језику такође постоји назив ''-{Ukase}-'' преузет из [[Руски језик|руског језика]].
== Српски укази ==
Ред 11:
У [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС и Југославији]] укази су такође били највиши подзаконски акти. За вријеме [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] и важења [[Закон о краљевској власти и врховној државној управи|Закона о краљевској власти и врховној државној управи]] краљ је као носилац све власти у земљи указима издавао и проглашавао законе, именовао и смјењивао предсједника [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савјета]] и министре, именовао, постављао, премјештао, пензионисао и отпуштао државне службенике, давао војне чинове, додјељивао одликовања, вршио помиловања и амнестије итд.<ref>Чланови 2, 3, 15. и 18. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)</ref>
У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] укази су били акти [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]]. Указима су сазивана засједања [[Народна скупштина ФНРЈ|Народне скупштине]], проглашавани закони, давана помиловања, додјељивана одликовања итд.<ref>Чланови 60. и 74. Устава Федеративне Народне Републике Југославије (1946)</ref> Затим, предсједник Републике је указима проглашавао законе, додјељивао одликовања и почасна звања итд.<ref>Члан 71. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)</ref> У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] указе је доносио [[председник СФРЈ|предсједник СФРЈ]] којима је проглашавао савезне законе, постављао и опозивао амбасадоре и посланике, додјељивао одликовања, давао помиловања итд.<ref>Члан 217. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref> Иста права и дужности је имало и [[Председништво СФРЈ|Предсједништво СФРЈ]].<ref>Члан 315. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)</ref>
У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] указе је доносио [[Председник Савезне Републике Југославије|предсједник Републике]] којима је проглашавао савезне законе, постављао и опозивао амбасадоре, додјељивао одликовања и признања, давао помиловања итд.<ref>Члан 96. Устава Савезне Републике Југославије (1992)</ref> У [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]] указе је доносио предсједник Државне заједнице којима је постављао и опозивао шефове дипломатско-конзуларних представништава, додјељивао одликовања и друге почасти, проглашавао законе које је доносила Скупштина и прописе које је доносио Савјет министара итд.<ref>Члан 26. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора (2003)</ref>
Данас, у [[Србија|Републици Србији]] указе доноси [[
== Руски укази ==
Ред 27:
Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] ([[1917]]) укази нестају из употребе јер су сматрани заоставштином права [[Руска Империја|Руске Империје]]. Међутим, према [[Стаљинов устав|Стаљиновом уставу]] ([[1936]]) предвиђено је да указе доноси Президијум Врховног совјета СССР као колективни [[шеф државе]].<ref>Члан 49. Устава СССР (1936)</ref>
Данас, у [[Русија|Руској Федерацији]] указ је подзаконски акт кога доноси [[председник Руске Федерације|предсједник Руске Федерације]]. Они имају законску снагу, али не могу противрјечити [[Устав Руске Федерације|Уставу]] нити федералним законима које доноси [[Федерална скупштина Руске Федерације|Федерална скупштина]]. Обавезујући су за извршење на цјелокупној територији [[Русија|Руске Федерације]].<ref>Члан 90. Устава Руске Федерације</ref>
== Види још ==
| |||