Корупција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Мааааааааааајко мила!!
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:10 - hands shaking with euro bank notes inside handshake - royalty free, without copyright, public domain photo image 01.JPG|мини|Мито и корупција.]]
'''Корупција''' (са {{јез-лат|corruptio}}, у преводу – подмитљивост, поткупљивост, поквареност) подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. '''Преведено: [[подмитљивост]], [[поткупљивост]], [[поквареност]].''' Док се „реципрочне обавезе давања“, ВИП (везе и познанства) систем поклона и уступака чешће схвата као незаобилазни део традиционалног [[морал]]а. Проблем лежи у томе што је сам менталитет појединих народа такав, да већина не би ништа урадила да такво понашање спрече иако су свесни окружења.
 
О корупцији је тешко прибавити [[доказ]]е, па су се многе корупционашке афере на западу разрешавале [[Суд јавности|судом јавности]] чак и кад није било довољно чврстих доказа. У [[Политика|политици]] постоји [[морална одговорност]] и суд јавности чак и кад не постоји кривична одговорност.
Ред 8:
Постмодерна [[демократија]] произлази из [[постулат]]а да јавност има право да зна све o финансијама, имовини и новчаним изворима, оних који их политички воде. Слободни грађани морају да имају гаранцију да онај ко располаже њиховим новцем и прописује им обавезе није корумпиран, а политичари имају обавезу да грађанима o томе пруже све податке.
 
== Дефиниција ==
== Централизована и децентрализована корупција ==
 
Данас се као дефиниција корупције најчешће узима схватање Светске банке, које каже:
Суочен са корупцијом, грађанин или [[предузетник]] пред собом има представника власти - државног чиновника, [[Полицајац|полицајца]], судију или кога другог. '''И проклиње њихову похлепу и своју лошу срећу, али обично не размишља каква је корупција у питању''': да ли то они само допуњују своју зараду узимајући мито, играјући ову стару игру само за себе, или се ради о нечем већем, уз учешће виших ешалона државне управе и политике? 
{{cquote|''Корупција је злоупотреба јавних овлашћења за приватну корист.<ref>[http://www.zajednoprotivkorupcije.org/definicija-korupcije/ Дефиниција корупције], „Платформа локалних самоуправа за размену знања и искустава у области антикорупције“, ''-{zajednoprotivkorupcije.org}-'', 14. март 2013. Приступљено [[15. фебруар]]а [[2015]].</ref>''}}
Међутим, све дефиниције корупције се могу поделити на традиционалне и савремене.
 
У традиционална схватања корупције се убрајају првенствено дефиниције које су поставили Платон, Аристотел, Полибије и Монтескије. Они корупцију дефинишу као кварење власти, владање које није у општем интересу, односно интересу политичке заједнице – државе. Такође, ту се убрајају и дефиниције које су поставили Макијавели и Русо. Њихово мишљење је да је корупција морално кварење људи, односно поништавање друштвених вредности и врлина код грађана.<ref name="a" />
У земљама зреле демократије доминира ,,ситна” административна корупција, где поједини државни званичници сами раде за свој рачун, или где, евентуално, мање групе раде заједнички, кријући се од [[Закон|закона]], колега и истражних органа. Тип корупције је исти, без обзира да ли се корупцијом бави најнижи државни чиновник или [[министар]]. Битно је да се ради о ситуацији где се појединци стављају изван закона, у сопственом интересу, и да [[држава]] није наклоњена тој њиховој делатности. То је уобичајена, тзв. [[Децентрализација|децентрализована]] корупција. Међутим, у многим земљама у транзицији и у развоју корупција се игра на знатно вишем нивоу. Моћни појединци и групе покушавају да освоје државу, тј. да је ставе под своју контролу и искористе за сопствено богаћење. Некада у томе успеју делимично, а некада у целини.
 
Савремена схватања корупције обухватају дефинисање корупције у различитим животним сферама. Административна дефиниција корупције гласи да је то девијантно понашање појединца у односу на формалну улогу. У економији, корупција је максимизација профита кршењем закона и морала, док је јавно-интересна дефиниција најзаступљенија у већим народним масама и она корупцију карактерише као коришћење јавних средстава за личне интересе.<ref name="a">[http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/content/cid1006/definicije О корупцији - дефиниције], ''-{antikorupcija-savet.gov.rs}-''. Приступљено [[15. фебруар]]а [[2015]].</ref>
Два теоријски чиста типа корупције су:
* децентрализована, и
* централизована.
 
== Врсте корупције ==
Код [[Децентрализација|децентрализоване]] корупције држава је поштена, а корупцијом се баве државни службеници за свој рачун, стрепећи да ће бити ухваћени и кажњени. 
 
Корупција је присутна у многим животним аспектима, те тако постоје бела, сива, црна и централизована корупцију. Грубом поделом, прве три се убрајају у децентрализовану корупцију, односно на корупцију која се не односи на државни апарат. С друге стране, централизована корупција се одвија у самом државном врху. Закон на корупцију посматра једнако, без обзира да ли се корупцијом бави најнижи државни чиновник или [[министар]]. Изузетак су случајеви кад појединац има '''политички имунитет''', међутим, у појединим земљама је то сасвим онемогућено, а у појединим тек неколицина особа, углавном високи државни функционери, у читавој земљи то поседују.
Централизована корупција представља потпуно другачији тип корупције, '''код кога се одбацује претпоставка о поштењу државе и оних који је воде. Тиме се отвара потпуно нова перспектива. Државни врх постаје тада генератор корупције, а државни апарат представља инструмент богаћења за припаднике владајућег круга. '''
 
=== Бела корупција ===
 
Бела корупција или [[непотизам]] је давање привилегија на основу рођачких и пријатељских веза, без очекивања противуслуге. На пример, уколико је рођак извесне особе запослен у Дому здравља, сваки пут је преко реда уводи код доктора. Или, уколико у локалној пошти ради пријатељица извесне особе, она дозвољава да преко реда појединац плати рачуне. Као таква, бела корупција није кривично дело, евентуално би послодавац или надређени могао да санкционише, то јест подведеде под дисциплинску одговорност. Међутим, иако правни систем ту остаје немоћан, организације за борбу против корупције се залажу и тврде да се и против овог облика корупције треба борити.
 
=== Сива корупција ===
 
Сива корупција је давање привилегија по принципу „услуга за услугу“, независно од родбинских и пријатељских веза. На пример, полицајац једном приликом затури или уклони саобраћајну пријаву против извесне особе, а затим, након извесног времена помене да његова ћерка добије позитивну закључну оцену из предмета који јој предаје отац извесног појединца. Сива корупција се, такође, може јавити и међу особама на вишим политичким положајима. Тако, на пример, уколико се продаје извесна државна фирма, склопи се договор између актуелног директора и извесног појединца, како би се за мање новца продала, али ће појединац, према договору, ускоро поставити директоровог сина на високу функцију.
 
=== Црна корупција ===
 
Црна корупција је
'''Замислимо једну пљачкашку екипу''', чији је циљ освајање и одржање власти и богаћење. На њеном челу је појединац са највећим способностима, који уговара поделу плена са другим члановима екипе. 
Он не сме да им да премало, јер ће порасти вероватноћа дворског удара, али ни превише, како не би непотребно смањио свој део. Његов циљ је, дакле, да максимизује сопствени приход, али и да сачува лојалност својих сарадника како га не би збацили или издали, и то тако што ће им обезбедити учешће у убраном миту. Ово препуштање дела добити има две сврхе: да држи сараднике заинтересованима за заједничку ствар, али и да их везује за владара претњом санкција за корупцију уколико покушају да се осамостале. Додатни погодан механизам за повећање кохезије је прописивање ниских плата државних службеника, јер су они тада принуђени да се упусте у корупцију како би могли пристојно да живе, што их опет ставља на милост и немилост вишим ауторитетима.