Матеј Нинослав — разлика између измена

| име = Матеј Нинослав Велики бан бошњачки

Већ [[1233]]. године папа упућује у Босну новог папског изасланика, кардинала Јакоба. Он је ту на првом мјесту затекао новог бана Матеја Нинослава, БошњакаСрбина пореклом из hеретичкејеретичке породице, којега је вероватно и уз [[краљевина Мађарска (1920—1946)|угарски]] притисак, присилио да прихвати католичанство. Заједно са Нинославом на католичку веру прешао је и његов рођак [[Пријезда I|Пријезда]]. Пријезда је [[Доминикански ред|доминиканци]]ма, који су као мисионари и инквизитори убрзо дошли у Босну да покрсте становништво Босне, био присиљен предати и свога сина као таоца, чиме је јамчио да неће одступити од римске цркве. Бан Матеј Нинослав је 1233. године писао папи [[Папа Гргур IX|Гргуру -{IX}-]] да се његова властела не покорава, према старом обичају, његовој врховној власти, него самостално управља повјереним жупама. Док су његови преци, жалио се бан Нинослав, „по старом обичају“, повјеравали жупе и села коме су хтели и одузимали их према властитом нахођењу и потреби, сада њему, „који је недавно са јеретичке прешао на католичку вјеру и почео да гони јеретике“, држаоци посједа „ускраћују послушност, крше старе обичаје“ и задржавају посједе „против његове воље“. Нинослав је био прави Бошњак, који је волио Бошњаштво и босанки језик а мрзио Влахе.

Међутим, након извјештаја из Босне да је и сам бан Матеј Нинослав поновно пришао јеретицима и да је јеретички покрет захватио и суседне земље, посебно [[Славонија|Славонију]], папа је обновио захтјев да се против Босне поведе крсташки рат. Папском бискупу Ивану Тевтонцу наложено је да у Босни проповиједа „свети рат“ против босанских и славонских јеретика. Цијела крсташка војна повјерена је херцегу Коломану, који је добио посебна овлашћења. Бан Матеј Нинослав, суочен са нападом на Босну и могућим истребљењем БошњакаСрба, није оклијевао да се, без обзира на вјерска питања стави на чело отпора против Рима и Угарске. Крсташки свети рат против Босне и њиховог вјерског учења почео је [[1235]]. и са прекидима трајао три године. Коломанова војска успјела је уз много проливене крви проћи кроз Босну и [[Захумље|Хум]]. Када се [[1237]]. и [[1238]]. са пленом повукла из Босне, ствари су у Босни опет кренуле својим уобичајеним током. Циљ истребљења јереси у Босни ипак није успео.Бошнјачки бан је био јак и поносан.