Република Српска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Munjanes (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb |
м Поништена измена 10764222 корисника Soundwaweserb (разговор) ne vraćaj izmjene |
||
Ред 45:
Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]<ref name="Месиховић">{{cite book|url=https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ |last=Месиховић|first=Салмедин |title=Илирике |publisher=Филозофски факултет у Сарајеву |location= Сарајево |date = 2014 |pages= 294}}</ref> илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum |title=Енциклопедија Британика: Illyricum |publisher=Britannica.com |date= |accessdate = 30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]]. [[Словени]] су се населили на ово подручје у шестом и седмом вијеку, а [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу (послије [[626]]. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] и кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], [[Дукља]]нске државе, [[Историја Србије у средњем веку|Србије Немањића]], [[Бановина Босна|Бановине Босне]], [[Стефан Драгутин|Сремске краљевине]], [[Српско царство|Српског царства]], државе кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], кнежевине [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]], војводства [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и херцеговине [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића]]. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске]] и средњовјековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]].
[[Датотека:ManastirTvrdos.jpg|мини|200п|Манастир Тврдош, саграђен 1509. године]]
У 15. вијеку, ове просторе осваја [[Османско царство]] и укључује их у [[Босански пашалук]]. Тада је један дио Срба прешао у [[ислам]]ску веру, а њихови потомци су данашњи [[Бошњаци]].{{Citation needed}} Између 1718. и 1739. године, [[Хабзбуршка монархија]] је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени [[Први српски устанак|Првим српским устанком]] и ушли у састав [[Први српски устанак|Карађорђеве Србије]].
[[Датотека:Banski dvor221.jpg|200п|десно|мини|Бански двор, сједиште Врбаске бановине]]
[[Аустроугарска]] окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (Југославије). Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив [[Врбаска бановина]] и имала је управно седиште у [[Бања Лука|Бања Луци]]. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира такозвана [[Независна Држава Хрватска]], чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]], а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије.
| |||