Дојење — разлика између измена

220 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Breastfeeding infant.jpg|мини|десно|250п|Дојење новорођенчета]]
'''Дојење''' је процес у којем жена храни [[новорођенче]] или бебу [[млијекомлеко|млијеком]]м из својих [[Дојкеgrudi|груди]]. Тек рођене бебе одмах у самом почетку имају [[рефлекс]] [[Сисање|сисања]] и [[Гутање|гутања]].
 
== Механизам настанка млијека ==
[[Датотека:ComposLatteMaterno.png|мини|десно|250п|Састав мајчинског млијека (италијански)]]
 
Већ прије саме [[Трудноћа|трудноће]] започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења [[Млијечне жлијезде|млијечних жлијезда]] што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. [[Мамиле]] односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина [[Млијекомлеко|млијека]] се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто — богато [[Протеинипротеин|бјеланчевинама]]. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној [[Лактација|лактацији]] жена може „произвести“ дневно од око 800 -{ml}-, па до 1.000 -{ml}-, највише 1.200 -{ml}- млијека.
 
== Хормонска регулација ==
Међутим, упркос томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.
 
[[Пролактин]] је [[полипептидpeptid|полипептидни]]ни [[хормони|хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који учествује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног [[протеин]]а — [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 6.000 -{ng/ml}-. Изласком [[плацентапостељица|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[породпорођај|порода]]а. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.
 
Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други [[хормони]], као што су [[инсулин|инзулин]], [[прогестерон]], [[естроген]] и [[кортизол]]. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.
 
== Нервни подражај ==
 
Подражај за продукцију [[пролактин]]а је дојење. Дојењем се нервни подражаји преносе у [[хипоталамус]], гдје се смањује продукција [[допамин|допамина]], који има улогу кочења лучења пролактина. Концентрација пролактина постаје нормална три до четири мјесеца по [[породпорођај|породу]]у, али се дојењем одржава лактација јер дојење стимулира лучење и [[окситоцин]]а, [[хормонхормони|хормона]]а који потиче контракцију [[Глаткамишићно ткиво#Глатки мускулатурамишићи|глатких мишића]] у дојкама те тако помаже истискивању млијека при дојењу. Захваљујући овим механизмима, количина новоствореног млијека у дојкама је еквивалентан подојеном млијеку. Ако се дојка не празни, секреција [[Млијекомлеко|млијека]] почиње опадати већ након 48 сати.
 
== Исхрана дојиље ==
 
Према препорукама [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] ''National Research Councila'' дојиља треба додатних 500 -{kcal}- за стварање млијека. Такође треба у просјеку 50% више [[калцијум]]а, [[Гвожђе|жељеза]] и [[Фолна киселина|фолне киселине]], а 10 до 25% више [[протеин]]а, [[магнезијум]]а, [[јод]]а, [[цинк]]а, [[селен]]а, [[витамина Ц]] и [[витамина Е]], [[Витамин Б1|Б-1]] и [[Витамин Б2|Б-2]] у односу на потребе жена које нису трудне. Такође, у вријеме дојења повећана је потреба за течношћу.
 
== Важност дојења ==
 
Свјетска здравствена организација ([[Светска здравствена организација|СЗО]]), ''American Academy of Pediatrics'' (AAP) и многе друге здравстене организације препоручују дојење. Мајчино [[млеко|млијеко]] је природна прехрана сваког [[новорођенче]]та и дојенчета. Дојењем се дјетету осигурава не само храна него и топлина, заштита. Природна прехрана утјече на здравље дјетета, јер представља оптималну храну која је најбоље пробављива и утиче на сазријевање дјететовог [[Дигестивнисистем органа за трактварење|пробавног тракта]], штити новорођенче од [[Инфекција|инфекције]], спријечава развој [[Алергија|алергијских]] болести, дијете преко млијека добива [[Антитело|антитијела]] мајке чиме се јача отпорност, Дојењем се између мајке и дјетета успоставља чврста емотивна веза.
 
== Спољашње везе ==
256.125

измена