Јеврејски календар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
За данашњи облик јеврејског [[календар]]а каже се да га је увео синедрионски првосвештеник [[Хилел II]] негде око [[359]]. године н. е. Користе га [[Јевреји]] широм света за одређивање датума верских празника и званични је календар државе [[Израел]]. Овај календар је комбинованог луни-соларног типа, што значи да би његова просечна година
Проста година Јеврејског календара има 353, 354 или 355, а [[преступна година|преступна]] 383, 384 или 385 дана. Три различита трајања називају се скраћена, обична и пуна [[година]]. Проста година има 12, а преступна 13 месеци. Сваки [[месец]] почиње, отприлике, у време младог месеца. Називи месеца и број дана у њима дати су у следећој табели:
Ред 44:
# Ако млад месец пада после подне тога дана, година почиње један дан касније.
# Уколико тај дан пада у недељу, среду или петак, година почиње (још) један дан касније.
# Уколико би претходна година
# Уколико би претходна година
За датум младог месеца се узима израчуната вредност, а не прави датум. Треба знати да Јевреји један сат деле на 1080 „делова”. Према јеврејском веровању, млад месец којим је почела прва година по настанку света појавио се 5 сати и 204 дела сата након заласка сунца (што ће рећи негде близу поноћи [[6. октобар|6. октобра]] [[3761. п. н. е.]]). Сваки наредни млад месец израчунава се тако што се на ово време додаје дужина трајања синодичког месеца од 29 дана 12 сати и 793 дела сата.
У јеврејском календару године се броје од настанка света за који се верује да је био 3761. п. н. е. Те године је почела 1. АМ (-{Anno Mundi}- – година од настанка света). Године [[2003]]. почела је јеврејска година АМ 5764.
| |||