Четничке јединице Југословенске војске — разлика између измена

Задатак четничке команде је био двојак. Са једне стране, њене јединице су требале да преузму на себе специјална дејства у непријатељској позадини, од обавештајних до диверзантских. Такође, биле би ангажовене и на борби против непријатељских диверзантских група. Истовремено, Четничка команда је требала да буде носилац герилског рата, у случају да цела југословенска војска, или њени поједини делови, пређе у герилу. У таквој ситуацији би њене једнинице кадровски помогле реорганизацију постојећих јединица и њихово прилагођавање герилском ратовању.

 

 

Било је предвиђено да се под командом четничке команде налази седам четничких батаљона. Сваки батаљон је требао да буде сачињен од штаба, штабног вода, вода за везу, и три чете. До избијања Априлског рата било је формирано шест батаљона, од којих су два имала по три чете, а остала четири по две. Формирање седмог батаљона је почело 1. Априла, али није завршено.

 

== Литература ==