Четничке јединице Југословенске војске — разлика између измена

Војна доктрина Југословенске војске темељила се на искуствима Српске војске из Балканских ратова и Првог светског рата. Промена војно-политичке ситуације у Европи, пропаст мале[[Мала Антанта|Мале Антанте]] и [[аншлус]] Аустрије од стране [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]] , присилили су југословенски генералштаб на промене ратних планова.

У таквој ситуацији, нови ратни планови су предвиђали одбрану граничних фронтова уз постепено повлачење према планинским пределима у унутрашњости земље (линија Уна-Сава-Дунав) уз употребу герилских јединица на привремено окупираним територијама. Каснији планови (Р-40, Р-41) који су донети ради промене војно-политичке ситуације на јужним границама ([[Италијанска инвазија Албаније|окупација Албаније]], [[Грчко-италијански рат|напад на Грчку]], приближавање Бугарске нацистичкој Немачкој) такође су предвиђали [[Мали рат|употребу герилских јединица]] у непријатељској позадини.

У таквој ситуацији, министар војске и морнарице, армијски ђенералгенерал [[Милан Недић]] 8. маја 1940. године доноси Уредбу о формирању Четничке команде, са седиштем у шшПетроварадинска тврђава|Петроварадинској тврђави]], у Новом Саду. За команданта је постављен бригадни генерал [[Михаило С. Михаиловић]], искусни герилац из балканских ратова и са Солунског фронта, бивши командант Школе за резервне официре пешадије.

Већ 10. јула 1940, новом уредбом министра војске и морнарице, назив команде је промењен у Јуришна команда. Урађено је то на захтев подпредседника влане, [[Владко Мачек|Др Влатка Мачека]] из [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]]. Он је овај назив, који је асоцирао на четничка удружења, сматрао изразом великосрпских аспирација и увредом за хрватски народ.