Четничке јединице Југословенске војске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 22:
== Настанак ==
Војна доктрина Југословенске војске темељила се на искуствима шшВојска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]] из [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Промена војно-политичке ситуације у Европи, пропаст [[Мала Антанта|Мале Антанте]] и [[аншлус]] Аустрије од стране [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]] , присилили су југословенски генералштаб на промене ратних планова.
Немачка је демонстрирала потпуно нова начела ратовања, са масовном применом и брзим продорима оклопно-механизованих и моторизованих јединица, уз снажну подршку ваздухопловства. Југословенска војска није била спремна за овакав начин ратовања. Имала је само један батаљон модерних тенкова и око 800 противоклопних топова. Окупацијом Чехословачке и [[Инвазија на Пољску (1939)|избијањем рата у Европи]], могућности за набавку модерног оружја су биле веома ограничене.
У таквој ситуацији, нови ратни планови су предвиђали одбрану граничних фронтова уз постепено повлачење према планинским пределима у унутрашњости земље (линија Уна-Сава-Дунав) уз употребу герилских јединица на привремено окупираним територијама. Каснији планови (Р-40, Р-41) који су донети ради промене војно-политичке ситуације на јужним границама ([[Италијанска инвазија Албаније|окупација Албаније]], [[Грчко-италијански рат|напад на Грчку]], приближавање Бугарске нацистичкој Немачкој) такође су предвиђали употребу герилских јединица у непријатељској позадини.
| |||