Гил-галад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 17:
== Опште црте ==
Гилгалад је био последњи Узвишени краљ [[Нолдори|Нолдора]] у [[Средња земља|Средњој земљи]]. У раним записима, он је син [[Фингон]]а Одважног, сина [[Финголфин]]а, сина [[Финве]]a, првог Узвишеног краља Нолдора. Према Толкиновим каснијим белешкама, Гил-галад је син [[Ородрет]]а из [[Дом Финарфина|дома Финарфина]]. Ово га чини унуком Ангрода, брата [[Финрод]]а Фелагунда и [[Галадријела|Галадријеле]]. У време пада [[Гондолин]]а и смрти [[Тургон]]а он је био први следећи коме би звање Узвишеног краља припало.
Након пада Белијарнда након Рата Бесних,од свих нолдорских краљевсва остао је само Линдон. Гил-галард је постао његов владар док је [[ Kelebrimbor]] основао краљевство у подножију Маглених планина у земљи Ергион покрај [[Казад-дума]]. Управо су они исковали прстенове моћи али мрачни господар Саурон је исковао у тајности Господара прстенова. Он је напао и опустошио Ергион и убио Келебримбора, али није нашао прстенове. У то време Линдон се нашао у опасности јер је Саурон знао да се најмоћни од прстенова Виља нлази у поседу Гил-Галарда. Али људи са Нуменора су дошчи са својом војском и заробили Саурона.
Међути Саурон се убрзо вратио у Средњу земљу, али овог пута је онована Последња Алијанса Људи и Вилењака коју су предводили Гил-галад и Елендил. Они су победили Сауронову војску у неколико битака али нису могли да заузму Барад-дур који су опседали седам година. На крају Саурон је лично изашао покушавши да разбије опсаду притом убивши у двобоју Гил-галада и Елендила који је покушао да га освоји. Али је Изилдур, Елендилов син однекао јединствени прстен са Сауронове руке, и тиме је Саурон изгубио свој физички облик. Смрћу Гил-галада завршила се лоза нолдорских краљева у средњој земљи иако су њихове земље опстале током трећег доба.
Његова право име било је ''Артанаро'' ({{јез-кве|Artanáro}}), али био је најпознатији као '''Гил-галад''' („Блистава звезда“), као и по свом почасном имену '''Ереинион''', што значи „Потомак краљева“.
| |||