Драгојло Дудић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 14:
|НОБ=председник [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног НОО Србије]]
|КПЈ=[[1919]].
|народни херој=[[14. децембар|14. децембра]] [[1949]].
}}
'''Драгојло Дудић''' ([[Клинци (Ваљево)|Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[9. децембар]] [[1887]] — [[Мачкат]], на [[Златибор]]у, [[29. новембар]] [[1941]]), земљорадник, писац, револуционар и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
== Биографија ==
Рођен је [[9. децембар|9. децембра]] [[1887]]. године у селу [[Клинци (Ваљево)|Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]] од оца Јована и мајке Вишње.<ref>[http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2024/Glasnik%20broj%2024.pdf „Гласник“, број 24], стране 139. и 166, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.</ref> Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.
После династичке промене [[1903]]. године када пала [[обреновићи|династија Обреновић]] настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за [[Први светски рат]].
Драгојло Дудић после одслужења војног рока [[1909]]. године био у [[рат]]овима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко [[Албанија|Албаније]] [[1915]]. године и [[Солунски фронт|Солунског фронта]], трајно се определио за идеје [[левица|левице]], социјалне и друге промене. Тако је [[1919]]. године постао члан [[
У своме селу је формирао партијску организацију [[1920]]. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика ([[1923]]. и [[1925]]). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од [[1940]]. године.
Ред 31:
Организатор је устанка у западној Србији [[1941]]. године против окупаторске војске нацистичке [[Немачка|Немачке]]. У јулу [[1941]]. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], у новембру [[1941]]. изабран је за председника [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног народноослободилачког одбора Србије]].
Погинуо у борби с [[Трећи рајх|Немцима]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1941]]. године, код [[Мачкат]]а на [[Златибор]]у.
Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембар|14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
Читава Драгојлова породица учествовала је у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Син [[Милош Дудић|Милош]], који је умро [[1943]]. године од последица рањавања у [[
У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.<ref>[[Милорад Радојчић]]: [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Pages%20from%20Glasnik%20br%2023-13%20Milorad%20Radojcic%20stogodisnjica.pdf Стогодишњица рођења Драгојла Дудића], стране 129-135, у [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Glasnik%20br%2023.pdf „Гласник“, број 23], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.</ref> Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.<ref>Саопштења и дискусије са научног скупа цео [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2024/Glasnik%20broj%2024.pdf „Гласник“, број 24], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.</ref>
| |||