Вирџинија Вулф — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
== Биографија ==
 
Рођену у угледној викторијанској интелектуалистички настројеној породици Степхен, Аделаиду Вирџинију Стивен одгајали су углавном приватни учитељи. Након смрти оца Леслија Стивена, познатог књижевног критичара и издавача, сели се са сестром Ванесом у Блумзбури, подручје средњег Лондона, које је током времена (а највише у међуратном периоду) постало окупљалиште једног слоја британске интелигенције. Године [[1912]]. Вирџинија се удаје за издавача, писца и друштвеног активисту Леонарда Вулфа. Ускоро објављује свој први роман, „-{The Voyage Out}-“, [[1915]], који није донео већи креативни пробој, али је поставио неке од њених доминантних тема и видова израза: лирски приступ збиљи и интроспекцију у анализи флуктуирајућих стања људске (посебно женске) психе. Отприлике из тога доба датирају први снажнији живчани сломови и напади дубоког психичког раскола који су је пратили до краја живота и који су били и узрок њеног самоубиства. Као вид радне терапије Вирџинија Вулф и њен супруг оснивају „Хогарт прес“, независно издавачко удружење која је требалатребало да служи афирмацији авангардних и маргинализованих писаца.
 
После још два романа („Ноћ и дан“, [[1919]]. и „Јаковљева соба“, [[1922]]), следе велика остварења књижевног модернизма: романи „[[Госпођа Даловеј]]“ ([[1925]]), „Ка светионику“ ([[1927]]) и „Таласи“ ([[1931]]), те збирке есеја и књижевних критика, „Сопствена соба“ ([[1929]]) и „Три гвинеје“ ([[1938]]).