Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена

Рођен је у селу Гњилан поред Пирота [[1895]]. године. Школовао се на [[Сорбона|Сорбони]], где је одбранио две докторске дисертације. После студија 1923. године дошао је у [[Београд]] где је на позив и по препоруци [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]] постао је најпре [[доцент]], а затим и ванредни професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета у Београду]].

За време [[Априлски рат|Априлског рата]] ([[1941]]) пријавио се као добровољац у [[Југословенска војска|војску]], али није добио никакав војни распоред. Након [[Немачкасрбија окупационапод Србијанемачком окупацијом|немачке окупације]] земље одбио је да потпише [[Милан Недић|Недићев]] [[Апел српском народу|Апел интелектуалаца српском народу]] и определио се за сарадњу са [[Народноослободилачканародноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|партизанским покретом]], позвавши чланове своје [[Народна сељачка странка|Народне сељачке странке]] да се прикључе [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. Рат је провео кријући се по Београду и Србији.

На позив [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и [[Милентије Поповић|Милентија Поповића]], после ослобођења земље једно време је сарађивао са комунистима. Кооптиран је у [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНОС]] за посланика у Савезној скупштини [[Демократска Федеративна Југославија|ДФЈ]]. Али већ почетком 1946. године долази у сукоб са комунистима због отворене критике [[Комунизам|комунистичке]] диктатуре и залагања за парламентарну демократију и вишепартијски систем. Током свог краткотрајног политичког и скупштинског деловања у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], од почетка 1945. до средине 1947. године у Скупштини је иступао као оштар опозиционар комунистичком режиму, истакавши се нарочито у дебатама о [[Устав ФНРЈФедеративне Народне Републике Југославије|Уставу ФНРЈ]], [[Аграрна реформа у Србији|аграрној реформи]], задругама и о јавном тужилаштву.

Због тога је пао под удар комунистичког режима. Његова странка је деловањем [[Служба државне безбедности|УДБА]]-е разбијена, а он је 31. јула [[1946]]. године избачен са факултета, због његовог политичког деловања. Одузет му је посланички имунитет и 13. маја [[1947]]. године је ухапшен, да би 8. октобра 1947. био осуђен због наводне „велеиздаје“ на девет година тешке робије. Робију је издржао без дана помиловања. Током боравка у затвору радио је на едукуацији робијаша и написао на десетине хиљада страница својих политичких успомена и тзв. медаљона о својим савременицима.