Горњи очњак — разлика између измена

95 бајтова уклоњено ,  пре 13 година
нема резимеа измене
м
text=Горњи очњак сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено|
}}
'''Горњи очњак''' – ''dens caninus superior'' је трећи [[зуб]] од медијалне линије у оба квадранта горњег денталног лука. У контакту је са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићем]] и [[први горњи преткутњак|првим преткутњаком]], а својом морфологијом и функцијом чини прелазну форму између ових [[зуб|зуба]]а. Он оклудира са [[доњи очњак|доњим очњаком]] и [[први доњи преткутњак|првим преткутњаком]], и са њима игра значајну улогу у латералним кретњама [[доња вилица|мандибуле]]. Постоје два горња очњака, која се обележавају на следећи начин:
 
* ''стални горњи десни очњак – 13'';
* ''стални горњи леви очњак – 23''.
 
Горњи очњак је масиван [[зуб]], са нешто већим вестибуло-оралним промером. Има веома масиван и дугачак корен, са добром алвеоларном подлогом, па често остаје у [[вилица|вилици]] и наког губитка осталих [[зуб|зуба]]а. Стога се често користи као ослонац за разне протетске надокнаде у [[усна дупља|устима]] пацијента. На основу морфологије често га сврставају у "угаоне зубе", јер доприноси постепеном преламању и скретању горњег денталног лука и формирању правилног полуелипсастог облика. Такође, овај [[зуб]] пружа потпору фацијалним структурама у пределу углова усана, па доприноси и изгледу особе итд. Показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]] и дистални [[посебне карактеристике зуба|нагиб корена]].
 
==Круна==
===Лабијани аспект===
 
Лабијална површина има облик пентагона (петоугаоника) и конвексна је у оба правца. Максимум конвекситета се налази у цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу више је изражен мезијално. На лабијалној површини присутне су преклопне линије (у цервикалној трећини), које прате облик глеђно-цементног споја, и развојне депресије (мезиолабијална и дистолабијална) које деле ову површину на три лобуса (као код горњих [[секутићи|секутића]]). Средишњи лобус је боље изражен у односу на мезијални и дистални, па се назива лабијални квржични гребен и он дели лабијалну површину на два дела или фасете. Гребен полази са врха тзв. солитарне квржице [[очњакочњаци|очњака]], која ломи сечивну ивицу на два неједнака дела. Квржица ([[латински{{јез-лат|лат.]] cuspidus}}) има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]] и састоји се од четири гребена: лабијалног, палатиналног, мезијалног и дисталног. Врх квржице налази се изнад осе [[зуб|зуба]]а, али се касније помера дистално услед абразије. Квржица прелази [[оклузија|оклузалну раван]] осталих [[зуб|зуба]]а, али је код [[човек|човека]]а то слабије изражено у поређењу са месождерима, што је одраз еволуције хуманог зубика.
 
Проксимални профили лабијалне површине су конвексни и конвергују ка врату [[зуб|зуба]]а. Конвекситет дисталне стране је боље изражен и висина контуре се налази у средњој трећини, док је на мезијалној она локализована ближе сечивној ивици. Сечивна ивица је "преломљена" врхом солитарне квржице и маркирана мезијалним и дисталним "раменом" ([[латински{{јез-лат|лат.]] eminentio canini}}). Цервикална линија је конвексна у правцу корена [[зуб|зуба]]а.
 
===Палатинални аспект===
 
Палатинална површина је по облику слична лабијалној, али је у целости мања због конвергенције проксималних површина. Добро су изражени маргинални гребенови који, као код [[секутићи|секутића]], ограничавају лингвалну јаму ([[латински{{јез-лат|лат.]] fossa lingualis}}) у средњој и инцизалној трећини.Од врха квржице пружа се лингвални квржични гребен, у цервикалном правцу, који дели јаму на два дела: мезиолингвални (ужи) и дистолингвални (шири и краћи). У цервикалној трећини палатиналне површине налази се добро развијен цингулум, који је од линвалне јаме понекад одвојен лингвогингивалном браздом са слепим отвором ([[латински{{јез-лат|лат.]] foramen caecum}}). Висина контуре ове површине се налази на највећем конвекситету цингулума.
 
===Проксимални аспект===
 
Мезијална и дистална површина горњег очњака су троугластог облика, са базом у пределу врата [[зуб|зуба]]а. Оне конвергују орално и ка врату [[зуб|зуба]]а, а мезијална површина је нешто шира, виша и равнија. Њена контактна зона налази се на споју инцизалне и средње трећине и овоидног је облика, а дистална је округла и локализована више цервикално. У области контактне зоне налази се висина контуре одговарајуће проксималне површине.
 
Лабијални профил је конвексан у цервикалној и мање-више раван у остале две трећине [[зуб|зуба]]а, а лингвални је изразито конвексан у цервикалној и конкаван у инцизалној и средњој трећини.
 
===Инцизални аспект===
==Врат==
 
Врат [[зуб|зуба]]а ([[латински{{јез-лат|лат.]] collum dentis}}) се налази на прелазу круне и корена и садржи глеђно-цементни спој, тј. цервикалну линију. Она је конвесна у инцизалном смеру на проксималним површинама, а у апикалном смеру на лабијалној и палатиналној површини [[зуб|зуба]]а.
 
==Корен==
 
Корен горњег очњака је једнокрак и има већи лабио-орални промер. Мезијална и дистална страна корена су конкавне и садрже лонгитудиналну бразду, а остале површине су конвесне. Корен [[зуб|зуба]]а је веома масиван и дуг и узрокује испупчење на алвеоларној кости. Нагнут је више дистално ([[посебне карактеристике зуба|знак корена]]) и на попречном пресеку је овоидног облика.
 
==Димензије==
* облик и закривљеност корена.
 
Понекад је простор за ницање овог сталног [[зуб|зуба]]a делимично смањен, па може да избије неправилно или да уопште не избије, када се за њега каже да је импактиран.
 
==Референце==