Википедија

Преткутњаци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 8:
System = |
}}
'''Класа преткутњака''' ([[латински{{јез-лат|лат.]] dentes praemolares}}) је карактеристична само за сталну дентицију и то су [[зуб|зуби]]и који замењују млечне моларе у денталном луку, између 10. и 12. године живота[[живот]]а. По правилу [[први горњи преткутњак|горњи]] и [[први доњи преткутњак|доњи први преткутњак]] ничу скоро истовремено, а следе их и други. Заједно са сталним [[кутњаци|кутњацима]]ма они чине групу тзв. [[бочни зуби|бочних зуба]] – ''dentes posteriores s. transcanini''.
 
Постоји укупно осам преткутњака, по два у сваком квадранту хуманог зубика:
 
* [[први горњи преткутњак|горњи први преткутњак]] - ''dens praemolaris primus superior dexter et sinister'';
* [[други горњи преткутњак|горњи други преткутњак]] - ''dens praemolaris secundus superior dexter et sinister'';
* [[први доњи преткутњак|доњи први преткутњак]] - ''dens praemolaris primus inferior dexter et sinister'';
* [[други доњи преткутњак|доњи други преткутњак]] - ''dens praemolaris secundus inferior dexter et sinister''.
 
То су четврти и пети [[зуб]] од сагиталне медијалне линије. На основу положаја у зубном луку, а такође и са морфолошког и функционалног аспекта, они се означавају као средњи (интермедијални) и прелазни [[зуб|зуби]]и, између класа [[очњакочњаци|очњака]] и [[кутњаци|кутњака]].
 
Главна карактеристика преткутњака је појава гризне (оклузалне) површине, са квржично-гребенским и фисурним комплексом. Са вестибуларне стране они, ипак, личе на [[очњакочњаци|очњаке]] и допуњују их у функцији (кидање [[храна|хране]]), али захваљујући присуству гризне површине активно подржавају и [[кутњаци|моларе]] у млевењу [[храна|хране]] током [[жвакање|мастикације]]. На гризној површини су обично присутне две квржице (па се називају бикуспиди), али неки чланови класе имају и три квржице.
 
==Горњи преткутњаци==
Ред 25:
Горњи премолари су међусобно слични, нарочито са букалног аспекта. Ипак, први [[зуб]] увек показује обрнут [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]] и обично две коренске гране (букалну и палатиналну), док [[други горњи преткутњак|други преткутњак]] има правилне топографско-анатомске знаке и само један корен. [[први горњи преткутњак|Први преткутњак]] је у целости већи од другог, а круне су им шире вестибуло-орално него мезио-дистално. За разлику од [[бочни зуби|бочних зуба]] [[доња вилица|доње вилице]], они немају лингвални нагиб круне и увек имају по две добро развијене квржице.
 
Карактеристично за горње премоларе је да су постављени медијално у односу на тангенту која додирује вестибуларне површине [[очњакочњаци|очњака]] и [[кутњаци|молара]].
 
При благо отвореним устима уочава се троугласти простор између вестибуларних површина горњих [[очњаци|очњака]], премолара и углова усна. Он се назива букални коридор и веома је важан са становишта естетике и физиогномије зубика и целог [[орофацијални систем|орофацијалног система]].
 
==Доњи преткутњаци==
 
Доњи премолари су међусобно мање слични, у поређењу са горњим. [[први доњи преткутњак|Први преткутњак]] има слабо развијену оралну квржицу (која личи на цингулум), па у функцији углавном допуњује [[доњи очњак|очњак]] (кидање [[храна|хране]]), док [[други доњи преткутњак|други преткутњак]] има чак три квржице и потпомаже [[кутњаци|моларе]] у току [[жвакање|жвакања]].
 
Оба [[зуб|зуба]]а имају лингвални нагиб круне, а први показује и лингвални нагиб ивичних гребенова. Нагиб круне доприноси континуитету облика доњег зубног лука.
 
==Оклузална (гризна) површина==
Ред 39:
Оклузални рељеф преткутњака чине позитивни елементи (квржице и гребенови) и негативни елементи (бразде и јамице). Сваки од њих има своју улогу у процесу [[жвакање|жвакања]] и у очувању стабилности [[оклузија|оклузије]].
 
Највећи део оклузалне површине заузимају квржице и обично су присутне две (букална и орална), осим код [[други доњи преткутњак|доњег другог премолара]]. То су куполике формације на којима се разликују: врх, четири гребена (мезијални, дистални, унутрашњи испољнии спољни троугласти гребен) и четири косе површине. Мезијални и дистални гребен се пружају бочно од врха квржице и спајају са ивичним гребеновима. Унутрашњи троугласти (триангуларни) гребен је најмасивнији и пружа се од врха квржице до централне бразде, а спољни се завршава у највећем конвекситету букалне и оралне површине [[зуб|зуба]]а.
 
Линеарне елевације глеђи на проксималним деловима гризне површине су ивични (маргинални) гребенови, који ограничавају ову површину са мезијалне и дисталне стране. Обично су код горњих [[бочни зуби|бочних зуба]] нормални на осу [[зуб|зуба]]а, а код доњих имају благ лингвални нагиб.
 
У фисурном комплеску гризне површине главно место заузима централна развојна бразда, која се пружа у мезио-дисталном правцу и раздваја квржице. На проксималним странама она се улива у триангуларне јаме. Свака јама садржи: јамицу ([[латински|{{јез-лат.]] |fossula}}) која се налази у дубини јаме, букалну и лингвалну бразду.
 
Оклузална површина се може у функцијском смислу поделити на унутрашње и спољашње оклузално поље. Унутрашње поље (оклузални плато, анатомску гризну површину) ограничавају сагитални (бочни) квржични гребенови и оклузалне (слободне) ивице маргиналних гребенова, и јасно га одвајају од спољашњег. На спољашњем оклузалном пољу у [[оклузија|оклузији]] учествује само једно мало подручје, које се назива функционални спољни аспект. Заједно они чине функционалну гризну површину.
 
==Референце==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Преткутњаци”