Државни савет Краљевине Југославије је као врховни управни суд наследио Државни савет у [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] чије је уређење било прописано ''Законом о Државном савету и управним судовима'' од [[17. мај]]а [[1922]]. Затим, према [[Видовдански устав|Видовданском уставу]] ([[1921]]) постојао је Државни савет са следећим дужностима: као највиши управни суд решавао је о споровима управне природе, као управни орган врховне државне управе решавао је о актима управне природе за које је било потребно његово одобрење, вршио је надзорну власт над самоуправним јединицама, решавао је сукобе о надлежности између државних управних власти и између државних и самоуправних власти, решавао је и о другим питањима која би му била стављена у надлежност.<ref>Члан 103. Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)</ref>
Државни савет је радио у саставу одељења, а подела рада међу њима се одређивала сваке године.
