Четничке јединице Југословенске војске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
'''Четничке јединице Југословенске војске''' су биле јединице намењена за [[Мали рат|герилско ратовање]]. Формиране су 8. маја 1940. године. Од 10. јула 1940. до користио се назив ”јуришне” уместо ”четничке”, да би 1. априла 1941. поново враћен стари назив. Биле су у саставу Четничке команде са седиштем у [[Нови Сад|Новом Саду]], која је била директно потчињена [[Списак министара одбране Југославије|Министру војске и морнарице]]. Било је формирано седам четничких батаљона, на територију сваке армијске области је био дислоциран по један батаљон, али су били предвиђени за самостално десјство, ван састава армија. У краткотрајном [[Априлски рат|Априлском рату]] неки четнички батаљони су постигли одређене успехе, али су на крају поделили судбину осталих јединица Југословенске војске, које су капитулирале 17. априла 1941. године.
Ове јединице нису имале никакве везе са међуратним [[четници|четничким]] организацијама, нити са покретом [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], али је стари четнички симбол (мртвачка глава са укрштеним костима) био амблем ових јединица.
== Настанак ==
Ред 42:
== Организација и структура ==
Било је предвиђено да се под командом четничке команде налази седам четничких батаљона. Сваки батаљон је требао да буде сачињен од штаба, штабног вода, вода за везу, и три чете. До избијања Априлског рата било је формирано шест батаљона, од којих су два имала по три чете, а остала четири по две. Формирање седмог батаљона је почело 1.
Батаљони су били распоређени по армијским областима: 1. у Новом Саду, 2. у Сарајеву, 3. у Скопљу, 4. у Карловцу, 5. у Нишу и 6. у Мостару. Формирање 7. батаљона је започето у Краљеву.
Ред 48:
Организација батаљона је била прилагођена самосталном дејству, тако да су они у свом саставу имали комору, куваре и оружаре. Водови су били мали (по 20 људи) и нису били подељени на одељења, него на тројке на челу са капларима. Тако је сваки вод формацијски имао једог официра, једног подофицира, шест каплара и 12 војника. Број официра и подофицира је био већи него у пешадијским јединицама. Формацијски, батаљон је требао да има 21 официра, 18 подофицира и 285 војника и каплара. На челу батаљона је био официр у чину потпуковника или мајора.
Језгро официрског и подофицирског кадра су чинили добровољци{{sfn|Tomasevich|1975|pp=121}}, а бројно стање је попуњавано пребацивањем из других јединица, по потребама службе. Сви официри и подофицири су пролазили додатну тромесечну обуку у Четничкој команди. Војнички састав је биран међу војницима пешадијских пукова на подручју армијске области где се налазио четнички батаљон. Команданти батаљона су имали слободу избора официрског кадра и војника.
== Опрема и наоружање ==
Ред 55:
Основно оружје је био карабин који је посебно конструисан за ове јединице, [[Карабин јуришних (четничких) одреда М1924ЧК|М1924ЧК]] који је користио стандардну пушчану муницију југословенске војске, 7.92 x 57 mm. Уз карабин је долазио и јуришни нож са двостраним сочивом и металном канијом, на којој се налазио амблем четничких јединица. Овај нож је урађен по угледу на четничке ножеве из балканских ратова, а могао је да се користи и као бајонет. Поред тога, припадници ових јединица су носили и различите врсте офанзивних и одбрамбених бомби. Официри и подофицири су носили стандардне војно-државне пиштоље југословенске војске, Бровинг М10/20.
Четничке јединице нису биле опремљене тежим наоружањем које је било у саставу других пешадијских јединица (пушкомитраљези, митраљези, минобацачи). У САД је за потребе ових јединица купљено 100 аутомата [[Томпсон]] М1928, али ти аутомати нису стигли на време. Исто се односи и на пиштоље [[Маузер C96|Маузер Ц96]] са дрвеном футролом/кундаком које су требали добити официри и подофицири. Формацијски су у јединицама постојале и противтенковске патроле које никада нису добиле противтенковске пушке.
Четничке јединице су биле снабдевене одговарајућим количинама минских и експлозивних средстава. Као и све јединице југословенске војске, имале су проблем са средствима везе. Сваки батаљон је имао и три мотоцикла са приколицама Циндап, као и 8 гумених чамаца немачке производње.
Ред 63:
== Учешће у Априлском рату ==
Први батаљон је 11. априла организовао одбрану прелаза преко Саве, код Раче. Следећег дана је пребачен на одбрану аеродрома у
Други батаљон је рат провео у повлачењу.
Ред 76:
Шести батаљон 4. Априла пребачен из Мостара у Младеновац. Дана 9. Априла је пребачен у Тополу, а сутрадан му је наређено да заведе ред у Крагујевцу, одакле се југословенска војска у нереду повукла, а да након тога организује одбрану града. На путу за Крагујевац се сусрео са коњичким ескадроном који је поанично бежао пред немачким тенковским јединицама. То је присилило батаљон на повлачење. Међутим, заштитница која је остављена да штити повлачење је пружила жилав отпор и уништила три тенка. Током ових борби је погинуо командир прве чете, капетан Бранко Животић. Од 10. Априла батаљон је био без снабдевања. Предао се Немцима у Горњем Милановцу 15. априла.
Седми батаљон је практично у свом саставу имао само једну чету. Заједно са противавионским дивитионом Штаба Врховне команде, борио се 12. и 13. априла против
Предајом Четничке комане и остатака 2. и 7. батаљона у Сарајеву, 18. априла, завршено је ратно дејство ових јединица. Оне су у одређеним моментима пружиле жилав отпор и претрпеле велике губитке, али нису битније утицале на ток рата. Мада су биле елитне јединице Југословенске војске, није их мимоишао распад јединица по националним шавовима и опште расуло. Априлски рат је трајао прекратко да би ове јединице могле да почну са герилском борбом у непријатељској позадини, или да помогну трансформацију регуларних јединица југословенске војске у герлске одреде.
Ред 83:
У пероду од 10. јула 1940. до 1. априла 1941. године званични назив ових јединица је био Јуришна команда, односно јуришни батаљони. У пракси су их и даље сви називали четничким јединицама.
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975|url=http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover|publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9}}
* {{cite journal |ref=harv|last1=Животић|first1=Александар|authorlink1=|year=2011|title=Четничке јединице Војске Краљевине Југославије у Априлском рату|journal=Историја 20. века|publisher=Институт за новију историју Србије|volume= 29|issue= |pages= |url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-3160/2011/0352-31601101039Z.pdf|doi= }}
[[Категорија:Војска Краљевине Југославије]]
| |||