Отворите главни мени

Промене

Петар Икономовић, је рођен је [[16. јун]] [[1849]]. у [[Ниш]]у, у свештеничкој породици, па је тако настављајући породичну традицију и сам, по стицању пунолетства, постао свештеник у [[Епархија нишка|нишкој епархији]].<ref name="ref1"/>
 
Почетком [[1874]] Икономовић је постао члан нишке завереничке дружине познате под називом [[Нишки комитет]], првенствено са циљем да спречи даљу асимилацију српског становништва и да лични допринос у ослобађању [[хришћани|хришћана]] од зулума и петстогодишњег турскогосманлијског ропства.<ref name="ref1"/>Владимир Стојанчевић, ''Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878''. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд, Историјски архив Ниш</ref>
 
Дана [[24. фебруар]]а [[1874]]. Петар Икономовић је као члан [[Нишки комитет|Нишког комитета]], у кући [[Михајло Божидарц|Михајла Божидарца]], обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на [[крст]] и [[јеванђеље]] да ће истрајати у борби против [[Османлијско царство|Османлијског царства]], како би [[хришћани|хришћанско]] становништво [[Ниш]]а и шира околина што пре било на [[слобода|слободи]].<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120</ref>
 
Шездесетих година [[19. век]]а турскаосманлијска управа у Нишу почела је да доводи [[Бугари|Бугаре]] за чиновнике, свештенике и [[учитељ]]е на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу Старе Србије. У спречавању ових намера ТуракаОсманлија и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је [[Нишки комитет]], који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике [[Бугарска егзархија|Егзархије]] и Бугарског народног одбора из [[Истанбул|Цариград]]а, на чијем је челу стајао [[Драган Цанков]], као најангажованији Бугарин за рад на нишком подручју.
 
Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску [[литургија|литургију]] у [[црква]]ма, као ни за бугарску наставу у [[школа]]ма. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]], [[Михаило Божидарац|Михаила Божидарца]], [[Тодор Станквовић|Тодора Станквовића]], и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].<ref>''Историја Ниша I'', стр. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref>