Петар Икономовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 25:
Дана [[24. фебруар]]а [[1874]]. Петар Икономовић је као члан [[Нишки комитет|Нишког комитета]], у кући Михајла Божидарца, обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на [[крст]] и [[јеванђеље]] да ће истрајати у борби против [[Османлијско царство|Османлијског царства]], како би [[хришћани|хришћанско]] становништво [[Ниш]]а и шира околина што пре било на [[слобода|слободи]].<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120</ref>
Шездесетих година [[19. век]]а османлијска управа у Нишу почела је да доводи [[Бугари|Бугаре]] за чиновнике, свештенике и [[учитељ]]е на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу Старе Србије. У спречавању ових намера Османлија и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је [[Нишки комитет]], који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике [[Бугарска егзархија|Егзархије]] и Бугарског народног одбора из [[Истанбул|Цариград]]а, на чијем је челу стајао
Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску [[литургија|литургију]] у [[црква]]ма, као ни за бугарску наставу у [[школа]]ма. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]],
У [[Манастир Вета|манастиру Вета]], код [[Црвена Река|Црвене Реке]], удаљеном од главних путева и већих насеља и заклоњеном највишим врховима [[Сува планина|Суве планине]] (Трем, Соколов камен) Петар Икономовић је, до ослобођења нишког краја од Турака, редовно присуствовао тајним састанцима Нишког комитета за ослобођење од Турака.<ref>Братислав Петровић Браца, ''Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети'', Издавач: C-print</ref>
|