Атентат у Народној скупштини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Граматицке греске
м Враћене измене 89.216.218.46 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
Ред 4:
== Ток атентата ==
 
[[20. јун]]а [[1928]], и овако веома бурна седница Народне Скупштине је ескалирала током наступа радикалског посланика Томе Поповића, који је вербално напао Стјепана Радића, који је одбијао да се укључи у дискусију, и упркос опомени председника скупштине, запретио да ће „Ако се ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, да ће његова глава пасти. Ја вам господо то кажем и од тога не бежим! Ја вам то јамчим!". Тому Поповића је за говорницом заменио [[Пуниша Рачић]], радикалски посланик из Црне Горе, који је, пошто је поздравио држање посланика Поповића и сам запретио „И господо, као Србин и народни посланик према својој нацији и отаџбини отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Пошто је посланик Прибићевић казао „Хоћете да се у Лондону чује да се овде прети оружјем!" РадићРачић је наставио „Има неколико година, откад је требало да се наша држава консолидира, кад је требао наш народ да искористи, што је стекао у рату својим јунаштвима и верношћу према савезницима. Све дотле је један део народа употребљавао, што је најгоре, клевете да омета сређење, и издавао интересе нашег народа и ове наше државе." На оптужбу о издаји дошло је до великог узбуђења у редовима Сељачке и Самосталне демократске странке. Изреволтиран, посланик ХСС-а [[Иван Пернар]], пришао је Рачићу који је силазио са говорнице и довикнуо му: „Опљачкао си бегове!" Рачић је прво позвао председавајућег да казни Пернара, и вратио се на говорницу, где је узвикнуо „Ако га не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу се лично обрачунати са њиме. Ко год буде покушао, да се стави између мене и Пернара, погинуће!" Председник скупштине је у том тренутку из неразјашњених разлога напустио дворану. Тада је Рачић извадио пиштољ и са неколико хица убио [[Павле Радић|Павла Радића]] и [[Ђуро Басаричек|Ђуру Басаричека]], а ранио Ивана Пернара, [[Иван Гранђа|Ивана Гранђу]] и Стјепана Радића, који ће [[8. август]]а умрети. <ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/collection/politika |title=Narodna Biblioteka Srbije - Politika 1904 do 1941 |publisher=http://scc.digital.nb.rs/collection/politika |date= |accessdate = 11. 6. 2012.}}</ref>
 
== Последице = =
 
ПОСЛЕ Након убистава, хрватска опозиција се комплетно повукла из скупштине, изјавивши да се неће вратити у скуптшину у којој је убијено неколико њених посланика. [[1. август]]а, на састанку у Загребу, су осудили проглашење Краљевине СХС од 1. децембра и затражили да се преговори о уједињењу почну испочетка. Стјепан Радић је преминуо [[8. август]]а [[1928]]. [[1. септембар|1. септембра]] 1928. конференција [[Хрватска странка права|Хрватске странке права]] у Загребу доноси одлуку о самосталности и независности Хрватске.
 
ПОСЛЕ убистава, хрватска опозиција се комплетно повукла из скупштине, изјавивши да се неће вратити у скуптшину у којој је убијено неколико њених посланика. [[1. август]]а, на састанку у Загребу, су осудили проглашење Краљевине СХС од 1. децембра и затражили да се преговори о уједињењу почну испочетка. Стјепан Радић је преминуо [[8. август]]а [[1928]]. [[1. септембар|1. септембра]] 1928. конференција [[Хрватска странка права|Хрватске странке права]] у Загребу доноси одлуку о самосталности и независности Хрватске.
 
[[6. јануар]]а [[1929]]. краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] уводи [[Шестојануарска диктатура|диктатуру]] којом се онемогућује сваки легални политички рад. Дан по завођењу диктатуре, [[7. јануар]]а, др. [[Анте Павелић]] тајно оснива УХРО (''[[Усташе|Усташа]] - хрватска револуционарна организација'') у [[Загреб]]у, ради борбе против наводне тираније краља Александра Карађорђевића и Југославије, а за остварење самосталне хрватске државе.<ref>[http://amac.hrvati-amac.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1122&Itemid=252 Hrvatska u Jugoslaviji], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
== Извори ==
== ИЗВОРИ}== Литература ==
{{reflist}}
 
== ИЗВОРИ}== Литература ==
* Звонимир Кулунџић, Атентат на Стјепана Радића, Загреб 1967.
* Љубомир Антић, Хрватска федералистичка сељачка странка, Радови ИХП, 15/1982.