Ветеринарска медицина — разлика између измена

'''Ветеринарска медицина''' ({{јез-лат|veterinarius}}) је грана [[медицина|медицине]] која се бави [[Превенција|превенцијом]], [[Дијагностика|дијагностиком]] и [[Терапија|лијечењем]] болести[[болест]]и, поремећаја[[поремећај]]а и [[повреда]] [[животиње|животиња]]. Обим ветеринарске медицине је широк, који покрива све животињске [[Врста (биологија)|врсте]], домаће и дивље, са широким спектром услова који могу утицати на различите врсте.

Ветеринарска медицина је веома распрострањенораспрострањена, и са и без стручног надзора. Професионалну његањегу најчешће предводе [[ветеринар]]и, али и [[ветеринарски техничиартехничар]]и.

Ветеринарска медицина помаже [[Човек|људском]] [[Здравље|здрављу]] кроз праћење и контролисање [[зооноза]] (болести које се преносе са животиња на људе), безбједности [[Храна|хране]] и индиректно кроз вршење основних медицинских истраживања. Такође помажу при контолисању хране сточног поријекла, а и чувајући ментално здравље љубимаца. Ветеринари често сарађују са [[Епидемиологија|епидемиолозима]], али и другим здравственим научницим и природњацима у зависности од посла. Етички, ветеринари су обично дужни да брину о добробити животиња.

[[Стари Египат|Египатски]] [[Папирус из Кахуна]] ([[1900. п. н. е.]]) и [[Веде|Ведска]] литература у античкој Индији (Шалихотра) су једни од првих писаних извора о ветеринарској медицини. Први будистички цар Индије [[Ашокин едикт|едиктом Ашоке]] каже: „Краљ Пијадаси ([[Ашока]]) је омогућио двије врсте медицине, медицину за људи и медицину за животиње. Гдје нема [[Лековите биљке|љековитог биља]] за људе и животиње, наредио је да се купи и посади“.

Први покушаји да се организује и регулише праксу третирања животиња фокусирала се на [[коњи|коње]] због њиховог [[Економија|економског значаја]]. У средњем вијеку око [[475]]. године, поткивачи[[поткивач]]и су комбиновали свој посао са поткицамапоткивањем са много ширим задаткозадатком „лијечења коња“. [[Лорд-мајор Лондона]] [[1356]]. године забринут због лошег стања бриге о коњима у граду, свисвим поткивачипоткивачима који раде у кругу од 7 миља од града Лондона морали сунаредио да оснују удружење које би регулисали и унапређивало њихов рад. То је довело до оснивања Поштоване компаније поткивача [[1674]]. године.<ref>Hunter, Pamela (2004). [http://books.google.co.uk/books?id=TLyFllgGgu0C&pg=PA4&dq=Charles+Benoit+Vial+de+St+Bel&hl=en&sa=X&ei=oiwnUcyXK8XL0AXAnoD4Bg&redir_esc=y#v=onepage&q=Charles%20Benoit%20Vial%20de%20St%20Bel&f=false ''Veterinary Medicine: A Guide to Historical Sources''], p. 1. Ashgate Publishing, Ltd.</ref>

У међувремену, књига [[Карл Руини|Карла Руинија]] „''[[Анатомија коња]]''“ је објављена [[1598]]. године. То је била прва свеобухватна расправа о [[Анатомија|анатомији]] не-хумане врсте.<ref>Wernham, R. B. (1968). [http://books.google.co.uk/books?id=Z-48AAAAIAAJ&pg=PA472&dq=carlo+ruini+first&hl=en&sa=X&ei=dTUnUaWKCums0QXDxIDYBg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=onepage&q=carlo%20ruini%20first&f=false ''The New Cambridge Modern History: The Counter-Reformation and price revolution, 1559-1610'', Volume 3], p.472. Cambridge University Press.</ref>

Први ветеринарски колеџ је основан у Лиону[[Лион]]у [[1762]]. године, а основао га је [[Клод Буржелат]].<ref>Marc Mammerickx, ''Claude Bourgelat: avocat des vétérinaires'', Bruxelles 1971</ref> Према Луптону, послије посматрања разарања [[говеда]] која су мучила француска стада, Буржелат је посвијетио своје време тражећи [[лек|лијек]].<ref>J.L.Lupton, "Modern Practical Farriery", 1879, in the section: "The Diseases of Cattle Sheep and Pigs" pp.&nbsp;1</ref>

Ветеринарску заштиту обично предводи ветеринар. Ова улога је еквивалента [[љекар]]у у хуманој медицини, а обично укључује постдипломске студијастудије и квалификацијаквалификације.