Први цариградски сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Council of Constantinople 381 BnF MS Gr510 fol355.jpg|мини|Сабор у Константинопољу - минијатура из 19. века]]
'''Други васељенски сабор''' одржан је од [[мај]]а до [[јул]]а [[381]]. године у [[ВизантскиВизантијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, због чега се назива још и '''Први цариградски сабор'''. Сазвао га је цар [[Теодосије I]]. На њему је утврђено православно учење о исхођењу [[ДухСвети Светидух|Светог Духа]] од Оца и проглашени су за јерес пневматомахијанизам ([[духобоство]]) - вера да је [[Свети дух|Свети Дух]] инфериорнији од [[Бог Отац|Оца]] и [[Бог Син|Сина]], [[аполинаризам|аполинаријевство]], [[Македоније]]ва јерес.
Осим тога, установљен је статус епископа Константинопољског као епископа Новог Рима, другог по части после Римског епископа[1], престигавши епископа Александријског, до тада сматраног за првог на Истоку, носиоца титуле "папа". Исход тога била такозвана пентархија — петорка главних епископских катедри (помесних Цркви) хришћанског света: Рим, Константинопољ, Александрија, Антиохија и Јерусалим.
 
Сабору је учествовало 186 епископа. Између осталих, учетвовали су: [[Мелетије Антиохијски]], [[Тимотеј I Александријски]], [[Кирил Јерусалимски]], Геласије Кесаријско-Палестински, Асхолије Солунски, [[Григорије Ниски]], [[Амфилохије Иконијски]], Оптим Антиохијски, [[Диодор Тарски]], [[Пелагије Лаодикијски]]. Собором је председавао Мелетије Антиохијски, који је умро током Собора, а заменио га је Григорије Ниски.
 
На Сабору је допуњен [[Никејско-цариградски симбол вере|Символ вере]] тако да гласи како је сачуван до данашњих дана, због чега се назива Никео-Цариградски Символ вере.
 
Спомен Отаца II Всељенског Собора празнује се у Цркви 22. маја (4 јуна).