Мирослављево јеванђеље — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Датотека:Miroslavs_Gospel.jpg|мини|230п|Мирослављево јеванђеље (12. век)]]
'''Мирослављево јеванђеље''' је најзначајнији ћирилични споменик [[Срби|српске]] и [[Јужни Словени|јужнословенске]] односно српско-словенске писмености писан руком [[Ђакон| ђаконa]] Григоријa 1169-1197 из [[12. век|12. вијека]]<ref>[http://library.rsu.edu.ru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, Библиотека Руске Федерације - Српски извори, стр.56.</ref> У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза [[Мирослав|Мирослава]],за брата рашког великог жупанасина [[СтефанВукан НемањаНемањић|Стефана НемањеВука]], највјероватније у <ref>[[Котор]]у, око [[1185]]http://library. године, а за потребе [[Црква Свrsu.edu. апостола Петра у Бијелом Пољу|цркве Светог Петра]] и Павла у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] на Лимуru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, иБиблиотека самеРускеФедерације задужбине- кнезаСрпски Мирославаизвори, којастр.56.</ref> је доцније постала епископско сједиште [[Хумска епархија|Хумске епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
, највјероватније у [[Котор]]у, око [[1185]]. године, а за потребе [[Црква Св. апостола Петра у Бијелом Пољу|цркве Светог Петра]] и Павла у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште [[Хумска епархија|Хумске епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је [[Григорије (писар)|Глигорије]] „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне [[ћирилица|ћирилице]], а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа [[Српскословенски језик|српскословенског]] (српске редакције старословенског језика) - зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем.
Анониман корисник