Танхојзер (опера) — разлика између измена

нема резимеа измене
Вагнер је либрето написао према [[Средњи век|средњевековној]] [[легенда|легенди]] о [[Танхојзер]]у, [[витез]]у и [[минезенгер]]у. Основни мотив опере је искупљење кроз љубав (мотив који се провлачи кроз готово сва његова дела). Један од ликова опере је и [[Волфрам фон Ешенбах]], човек који је спевао ''[[Парсифал (спев)|Парсифала]]'', тему Вагнерове [[Парсифал|последње опере]].
 
Постоје две верзије ове опере, оригинална дрезденска и новија париска. Данас се изводе обе верзије. Најпознатији музички део ове опере је чувени хор [[ходочасник]]а из трећег чина.
 
==Верзије==
===Чин први===
 
Опера се отвара чувеном балетском сценом баханалије у [[Венусберг]]у, легендарном планинском дому богиње [[Венера|Венере]]. Након оргије, у којој учествују многа митска бића и баханалисти, видимо младог витеза Танхојзера који клечи пред Венером. Танхојзер је пронашао Венусберг и, након што је провео годину дана обожавајући Венеру у својству њеног љубавника, његова [[пожуда]] је коначно засићена, и сада жуди за слободом. У страсној љубавној песми слави богињу, али истовремено је моли да му подари слободу. Венера покушава да га поново острасти и шармира, али Танхојзер не посустаје у својој молби. Венера напослетку побесни и истера га, али тек тада схвата да је заљубљена у њега и моли га да остане, упозоравајући га да су људи арогантни и да неће поново бити добродошао међу њима. Танхојзер изјављује да његово спасење лежи уз [[Богородица|Марију, мајку Божју]]. Тиме је Венерина чин сломљена и она и њени следбеници нестају, а Танхојзер се више не налази у Венусбергу, већ на падини крај [[замак|замка]] [[Вартбург]]а.
 
[[Пролеће]] је; млади [[пастир]] свира [[фрула|фрулу]], а наилази и колона [[ходочасник]]а који су се запутили у [[Рим]]. Ту Танхојзера проналазе ландграф и Танхојзерови некадашњи пријатељи, Волфрам, Валтер, Битеролф, Рајмар и Хајнрих. Одушевљени су што су пронашли младог певача, који је давно напустио Вартбург након што је срамно побеђен у певачком такмичењу. Опраштају му гордост и нуде му да се врати; Танхојзер најпре одбија, али када га обавештавају да је његова песма освојила срце младе Елизабете, младе [[племство|племкиње]] у коју је Танхојзер био заљубљен, одлучује да им се придружи и оде у замак.
 
===Чин трећи===
 
Јесен у долини Вартбурга, где се Елизабета тихо моли у вечерњим часовима. Долази Волфрам и посматра је; он је и сам дубоко заљубљен у њу, али зна да она воли Танхојзера и да му није суђено да буде с њом. Тада наилазе ходочасници који се враћају из Рима, певајући о свом спасењу. Елизабета их узбуђено посматра, надајући се да ће угледати Танхојзера, али када схвати да он није међу њима, пада на колена пред статуу Богородице и моли је да је лиши живота како би могла, на оном свету, да је моли за Танхојзерово спасење. Затим сломљеног срца одлази у Вартбург, немо, али нежно одбијајући Волфрамов покушај да је утеши и стављајући му до знања да је очекује узвишена дужност.
 
Он остаје сам, тужно схватајући да се Елизабетина [[смрт]] ближи. На [[харфа|харфи]] свира нежну [[химна|химну]] вечерњој звезди којом је моли да бди над Елизабетином душом док се уздиже у небеса. Волфрам затим угледа ходочасника у похабаној одори и схвата да је то Танхојзер; љутито га кори што се вратио а да му није опроштено, али Танхојзер му скрушено одговара да је дошао само да би поново пронашао Венусберг. Објашњава Волфраму како је папа одбио да му опрости, стављајући му до знања да ће пре његов папски штап да пролиста него што ће [[Бог]] да опрости Танхојзеру.
 
Танхојзер очајно, на Волфрамов ужас, почне да призива Венеру; ружичасто светло испуњава долину, а зачују се разигране нимфе. Тада се појављује и сама Венера, која Танхојзера прима у своје царство. Тада, међутим, Волфрам повиче како се један [[анђео]] моли за Танхојзера пред Божјим престолом: Елизабета. Танхојзер сместа напушта Венерин загрљај и, као пробуђен из сна, присећа се Елизабете. Тада се поново зачује песма ходочасника, а Венера очајно закука како је изгубила свог љубљеног и нестане.
 
Ходочасници доносе Елизабетино тело на [[одар|одру]], а Танхојзер им похита у сусрет. С речима: „Света Елизабето, моли се за мене“, Танхојзер пада на њено тело и умире. Долазе млађи ходочасници, носећи папин штап који је пролистао: знак да је Бог опростио Танхојзеру.
 
==Спољашње везе==
 
* [http://www.richard-wagner-postkarten.de/postkarten/tan.php Галерија призора из ове опере.]
* [http://www.rwagner.net/libretti/tannhauser/e-t-tannh.html Немачки либрето са енглеским и италијанским преводом.]
 
 
[[Категорија:Опере]]