Дух — разлика између измена

86 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
м (Бот: исправљена преусмерења)
* унутрашња суштина човека, свеукупност [[карактер]]а, знања и убеђења;
* свеопшти карактер неке ствари, на пример: дух епохе, народни дух, дух времена;
* [[велики Дух]] у веровањима [[америчкиamerički староседеоциstarosedeoci|америчких староседелаца]];
* [[свети дух|свети Дух]] у хришћанству;
* [[дисање]], дување, [[ваздух]];
* [[покреткретање|покретачка]]ачка [[сила]] у човеку;
* [[привидилузија|привиђење]];
* [[демон|злодух]];
* [[авет]]
 
== Дух у митологији и религији ==
 
Древне митологије су успоставиле везу између дисања и душе као основних знакова и принципа живота; дух у том смислу постаје дах, оно што одржава живот, а за онога ко је умро каже се да је издахнуо. У [[египатска митологијарелигија|египатској митологији]] [[Шу]] је бог-[[ветар]]. У месопотамској митологији, Ен-Лил (Господар олуја) надзире све области света, обухвата цело небо и земљу.
 
=== Анимизам ===
[[Датотека:Fettered Demons.jpg|мини|''Оковани злодуси'' ([[Азија]], 15. в.)]]
У анимизму је распрострањено веровање о постојању нељудских духова, духова природе. Они су блиско повезани с објектима као што је [[планина]], [[река]], [[сунце]], [[месец]] итд. или процесима природе као што су [[гром]] и [[munja|муња]], плодност итд. Цела природа је настањена духом, који суштински прожима објект или процес и даје му суштинску природу и својства. Тај однос је потпуно аналоган начину на који дух обитава у људском бићу и удахњује му живот. Духовима придаје се придају различити ступњеви и врсте моћи, у зависности моћи природне појаве која је у питању и њеног претпостављеног расположења према људским бићима (благонаклоно, злоћудно, незаинтересовано, хировито).<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8</ref>
 
=== Пелашки мит ===
=== Јудаизам ===
[[Датотека:Air - Jacob Matham.jpg|мини|лево|Јакоб Матам, ''Ваздух'' (16. век)]]
[[ЈеврејЈевреји|Јеврејска]]ска реч ''руа'х'', која се обично преводи као дух, има изворно значење ветар; у првој књизи Постања (1,2) дух Божји (''руа'х'') лебди над воденом пустоши; тај ветар (дух) има разнолику моћ: он може да руши куће, дрвеће и да потапа лађе на отвореном мору (Језекиљ, 13,13; 27,26), може да својим врелим дахом суши земљу и чини је неплодном (Излазак, 14,21), али такође и да разлије по земљи воду која даје живот (Прва књига о царевима, 18,45). Према древној јеврејској мисли, ''руах'' људског бића био је дах, подарен од Бога; присуство руаха конституисало је живо биће (''нефес''), а његов губитак значио је смрт (Пост. 2,7). Руах је пребивао у ноздрвама, али је нефес, када је бивао локализован, смештан у крв (Пост. 9,4; Лев. 17,11), главу, срце или унутрашње органе. Касније је руах постао седиште већине психичких процеса.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Дух се често персонификује и задобија индивидуална својства, која се најчешће односе на његову етичку природу, постајући „добар дух“ или „зао дух“. У јеврејско-хришћанској традицији [[анђео|анђели]] су гласници божји и извршиоци божанске воље - добри духови, а [[демон]]и, помагачи Сатане („палог анђела") - зли духови. Њима човек може бити опседнут и на тај начин телесно или душевно оболети. Испољавања опседнутости злим духом могу укључивати симптоме [[деменција|деменције]], [[кататонија|кататоније]], [[епилепсија|епилепсије]] и много шта друго.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> У блажој варијанти опседнутост се испољава као захваћеност „духом мржње“, разврата, злобе и сл. Истеривање духова ([[егзорцизам]]) било је раширено.
 
=== Хришћанство ===
{{Главни чланак|Свети дух}}
[[Датотека:Gian Lorenzo Bernini - Dove of the Holy Spirit.JPG|мини|У хришћанству се Дух често представља у виду [[голуб]]а]]
У [[Септуагинта|Септуагинти]], грчка ''психе'' је поистовећена с јеврејским ''нефесом'', а ''пнеума'' с ''руахом''. [[Стари завет|Старозаветни]] хебрејски појам ''руах елохим'' (дух божји) је много дубље развијен као грчки ''пнеума тхеоу'' (дух божји, свети дух) у [[Нови завет|Новом завету]].<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Хришћанска [[ортодоксија]] строго је одредила место [[Свети Духдух|Светог Духа]] у [[СветоСвета ТројствоТројица|Светом Тројству]] и направила разлику између правих испољавања божанског дара и испољавања демонске или сатанске силе. У хришћанској [[иконопис|иконографији]] свети Дух се обично представља у виду [[голуб]]а.
 
== Дух у филозофији ==
=== Стоичари ===
 
[[Stoicizam|Стоичари]] етимолошки изводе термин ''[[појам]]'' (''ендета'') из нуса, поимајући дух као поимање (аналогија у српском језику: [[ум]] и раз-ум-евање)<ref name="Филозофски речник"/>. Стоичари разликују нус (ум као моћ поимања) од [[пнеума]], којем не приписују бестелесна својства, јер оно што је бестелесно не може ни да дела, ни да трпи делање. Пнеума настаје од ватре и ваздуха, шири се кроз сва тела и тако их оживљава. Дух је, за стоичаре, исто што и душа (психе = топла пнеума), принцип живота уопште.<ref name="Филозофски речник"/>
 
Ипак, значења нуса и пнеуме нису нигде строго одељена, а код римских стоичара, александринаца и новоплатоничара и нус и пнеума се често односе на спознајни и беспожудни део људске душе који води повратку (''рефлексији'') јединке у исконску духовност. Код хришћанских апологета, нус је делатни дух божји, а пнеума онај дах којим Бог удахњује или надахњује [[живот]], који се отелотворује, индивидуализује и траје до издахнућа када се прах враћа праху, а оно духовно своме искону.
* [[Велики дух]]
* [[Душа света]]
* [[Ентузијазам|Одушевљење]]
* [[Надахнуће]]
 
256.125

измена