Куга — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Куга, пестис, бубонска куга, „црна смрт“ ''' је акутна, тешка, заразна болест која се најчешће јавља у бубонском облику или у облику [[упала плућа|упале плућа]], а узрокована је бактеријом [[Јерсинија пестис|Јерсинијом пестис]] ({{јез-лат|Yersinia pestis}}). Бактерију преноси [[бува]], са [[Глодари|глодара]] на [[човек]]а. Болесник са [[упала плућа|плућним]] обликом куге може заразу да шири [[ваздух]]ом. Нелечени облик плућне куге се, најчешће, завршава смрћу а неправилно лечена тзв. [[бубонска куга]], смртним исходом сваког другог болесника.
Као природни извор - жариште [[инфекција]], болест се еизоотски одржава у [[Африка|Африци]], [[азија|Азији]], укључујући и територије [[Русија|Русије]], [[Америке|Јужне Америке]], и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У [[Srbija|Србији]] је последња [[епидемија]] куге забележена пре више од 160 година. Како еколошки услови нису квалитативно измењени (и даље постоје глодари и њихови [[ектопаразити]] — [[бува|буве]]) — и данас је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге, посебно у случају ванредних прилика. Бактерија Jersinia pestis, због своје особине брзог и масовног ширења и велике смртности је идеално биолошко оружје у евентуалном биолошком [[рат]]у.
[[Датотека:Doktorschnabel 430px.jpg|мини|десно|250п|Један доктор из [[17. век]]а би обукао заштитно одело, укључујући и дугачки шешир, рукавице, маску и наочаре, пре него што би ишао у обилазак пацијената који су били заражени кугом. Наслов натписа гласи: Како да се борите са смрћу у [[Рим]]у, године [[1656]],. употребом заштитног одела]]
== Мере спречавања ==
Мере спречавања и сузбијања обухватају [[дератизација|дератизацију]], [[дезинсекција|дезинсекцију]] и [[дезинфекција|дезинфекцију]], [[хемипрофилакс|хемиопрофилаксу]] [[
[[Датотека:bubonic plague map.PNG|мини|лево|250п|Пут ширења куге у Европи]]
| |||