Тиренско море — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Тиренско море ''Mare Tirreno'' је део Средоземног мора између Италије на североистоку , острва Корзике и Сардиније на западу и Сицилије на југу.
[[File:Karte Tyrrhenisches Meer.jpg|thumb|Karte Tyrrhenisches Meer]]
Највећа дужина овог мора је у правцу северозапад – југоисток и износи око 390 М (миља). Највећа ширина је у правцу исток – запад и износи око 350 М.
Тиренско море је један од најдубљих басена у Средоземном мору. Дно је у северном делу плиће. Највећа дубина је 3758 m и налази се на око 25 М југозападно од острва Понце ('' Ponza''). Море је сиромашно острвима. Најзначајније острвске скупине су: Тоскански архипелаг (са највећим острвом Елбом), Понтинска острва, Липарска острва и Егадска острва. Око 35 М северозападно од Палерма је усамљено острво Устика (’’Ustica’’).
Клима је средоземна. Средња температура ваздуха лети је од 23 до 25 C, зими око 13 C. Облачност је релативно мала, падавине умерене са максимумом од септембра до маја. У северном делу, од маја до августа, више од трећине свих ветрова су југозападног и западног смера, зими су чести југоисточни ветрови с кишом, док на југу преовлађују лети северозападни и североисточни, а зими јужни ветрови.
Средња температура површине мора најнижа је у фебруару и варира од 11 до 14 C, а највиша у августу, од 23 до 26 C.
[[File:Laika ac Sardinia (9490410584).jpg|thumb|Laika ac Sardinia (9490410584)]]
Морске струје су под упливом општег система струјања западног басена Средоземног мора. Преовлађујућа источна струја брзине 0,5 чв (чворова) тече уз северну обалу Сицилије и скреће на северозападу дуж Апенинског полуострва. Уз обалу Корзике нема изразите редовне струје, док у Бонифачовом пролазу источна струја може да досегне брзину до 2 чв.
Амплитуда морских мена је незнатна (0,3 m).
Сланост варира између 37% и 38% на површини, а до дубине од 1500 m расте за око 0,75 промила.
Прозирност мора је у просеку 40 – 45 m.
Рибарство је развијено; највише се лови плава риба и туњ.
Главне поморске комуникације транзитног карактера су пролази који га спајају са Средоземним морем, а луке са међународним саобраћајем су Напуљ и Палермо.
Поморске базе су у Напуљу, Палерму, Каљарију и Ла Мадалени.
У другом светском рату Тиренско море је било важно поморско ратиште у време заузимања Сицилије у јулу 1943., нарочито у савезничким десантним операцијама код Салерна у септембру 1943. И Анција у јануару 1944.
Обале Тиренског мора на Апенинском полуострву су претежно ниске, песковите и претежно мочварне, са бројним плитким заливима; обала на Сицилији је доста стрма сем крајњег западног дела; обала дуж Сардиније и Корзике је, са малим изузецима, типичан пример ријаске обале.
Граница Тиренског мора на југоистоку у Месинском теснацу је линија која спаја рт Пачи (''Capo Paci'') и рт Пелоро; граница мора на југозападу је спојница између рта Боео на Сицилији и рта Теулада на Сардинији; у Бонифачовом пролазу, спојница рта Теста на Сардинији и рта Фено (''Cap de Feno'') на Корзици и на северу граница Тиренског мора је линија која спаја рт Гросо (''Cap Grosso'') на Корзици, острво Тино, острво Палмарија и рт Сан Пјетро (’’Punta San Pietro’’).
'''Тиренско море''' је део [[Средоземно море|Средоземног мора]] и налази се западно од [[Италија|Италије]], између италијанског копна и острва [[Елба|Елбе]], [[Корзика|Корзике]], [[Сардинија|Сардиније]] и [[Сицилија|Сицилије]]. Дубина Тиренског мора износи максимално 3.785 метара. Тиренско море је са [[Јонско море|Јонским морем]] повезано [[Месински мореуз|Месинским мореузом]], а Корзиканским каналом са [[Лигурско|Лигурским морем]] и [[Ђенова|Ђеновским]] заливом. Има три архипелага Тоскански, Кампански и Еолски или Липарски. Спада у топлија мора. Температура површинског слоја воде исноси лети 22-25 °С, а зими 13,5-14,5 °С. Салинитет колеба између 37,25-38,25‰. Главна морска струја тече у круг, обрнуто смеру казаљке на сату, са просечном брзином 1 -{km}- на сат. Развијено рибарство (скуше, срделе и туне). Главне луке су [[Каљари]] на Сардинији и [[Напуљ]].
| |||