Римски статут Међународног кривичног суда — разлика између измена

Статут одређује јурисдикцију, структуру и функције суда, и одређује да ће ступити на снагу 60 дана пошто га [[ратификација|ратификује]] 60 земаља. Потписивање је отпочело [[17. јул]]а [[1998]]. године, а Статут је ступио на снагу [[1. јул]]а [[2002]]. године пошто је шездесети инструмент ратификације достављен [[генерални секретар УНОрганизације уједињених нација|генералном секретару УН]] [[11. април]]а [[2002]]. године, када је то симултано учинило 10 земаља. Сваки учинилац кривичног дела из надлежности овог суда подложан је кривичном гоњењу од стране овог суда после овог датума. Закључно са новембром [[2006]]. године 104 државе су ратификовале Статут.<ref name="ICC list of signatories">[http://www.iccnow.org/?mod=romesignatures ICC list of signatories], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>

Статут суду ставља у надлежност три [[међународномеђународна кривичнокривична делодела|кривична дела]]: [[геноцид]], [[злочин против човечности|злочине против човечности]] и [[ратни злочинзлочини|ратне злочине]].

Члан 6. Статута даје дефиницију [[геноцид]]а, списак [[злочин против човечности|злочина против човечности]] налази се у члану 7., а детаљан списак [[ратни злочинзлочини|ратних злочина]] у члану 8. Статут предвиђа да ће суд бити надлежан и за [[злочинзлочини против мира|злочине против мира]], али тек пошто дефиниција [[Агресијазлочини (међународнопротив право)мира|агресије]] буде усвојена и накнадно додата Статуту.<ref>[http://web.archive.org/web/20000819065104/http://www.un.org/law/icc/statute/99_corr/2.htm Part 2. Jurisdiction, admissibility and applicable law: Article 5 Crimes within the jurisdiction of the Court, Paragraph 2], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.

[[Кина]], [[Ирак]], [[Израел]], [[Либија]], [[Катар]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Јемен]] гласале су против Римског статута [[1998]]. године. [[Израел]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Јемен]] потписали су Статут на крају [[2000]]. године. Међутим, администрација [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша]] обавестила је [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] да [[Сједињене Америчке Државе|САД]] неће себе сматрати чланицом суда и да не сматрају да имају правне обавезе због свог потписа, што се уобичајено тумачи као повлачење потписа од стране [[Сједињене Америчке Државе|САД]], иако то изричито није речено. Званичан разлог [[Сједињене Америчке Државе|САД]] за овакав поступак је “страх од исполитизованих поступака којима би могли бити изложени њихови војници”.<ref>{{cite web|url=http://usinfo.state.gov/dhr/Archive/2004/Oct/13-40327.html|title=United States Defends Position on International Criminal Court|accessdate = 20. 9. 2006.}}</ref><ref name="Examples of 'withdrawal', 'unsigning' terminolog">Consult almost any news article at the time; see also [http://www.nacdl.org/public.nsf/newsreleases/2002mn026?opendocument] [http://www.thenation.com/doc/20020429/anderson] [http://www.wnd.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=36724] [http://www.wnd.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=27182] [http://observer.guardian.co.uk/comment/story/0,6903,977743,00.html], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>,. Уједињене нације нису склониле САД са листе потписница.<ref name="UN Signature List">[http://untreaty.un.org/ENGLISH/bible/englishinternetbible/partI/chapterXVIII/treaty11.asp UN Signature list - contains official US communication concerning 'withdrawal' of signature], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>