Брајићи (Горњи Милановац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
== Географија ==
Брајићи су смештени већим делом на заравњеном развођу где се и налази седиште села, а лежи под самим Даниловим врхом (839м), југоисточно од највишег врха [[Сувобор]]а. Атар села Брајићи је брдско-планинске природе, које је настало у крчевинама јер је само село опкољено шумом. Неки засеоци размештени су и лево од Брајићке реке, односно на развођу ове реке и Велике Дичине. Из правца [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] и [[Бершићи|Бершића]] преко [[Теочин]]а до Брајића постоји асфалтни пут. а потом ка јужној и западној подгорини Сувобора односно Равној гори је водио макадамски пут, који је био прилично широк и без кривина. Године [[2005]]. асфалтиран је и овај пут који из Брајића води до Равне горе. Због овог пута постоји саобраћајна аутобуска линија. У селу нема месне канцеларије, јер оно због малог броја становника припада месној кацеларији из [[Коштунићи|Коштунића]]. У селу постоји четворогодишња школа, продавница мешовите робе и једна кафана од историјског значаја. У другој половини [[20. век]]а из села се иселио велики број младих људи у потрази за послом у граду.
== Историја == Недалеко од Брајића налази се [[Равна гора (висораван)|Равна гора]], која се простире на западном и југозападном делу Сувобора. На њој се од [[мај]]а до [[децембар|децембра]] [[1941]]. године налазила Команда [[Југословенска војска у отаџбини|Четничких одреда Југословенске војске]], на челу са пуковником [[Драгољуб Михаиловић|Дражом Михаловићем]], која је подигла устанак против немачког окупатора. Читав овај сувоборски крај је био седиште устаника. У кафани == Демографија ==
|