Прогресивна парализа — разлика између измена

 
;Лабораторијска дијагностика
Узорци за дијагностику трепонема могу бити: брис површинских лезија, ликвор, ретко делови ткива, амнионска течност, и крв за серолошке претраге. Треба имати на уму да је трепонема јако осетљива бактерија на спољне утицаје, и зато се материјал узет из узорка треба претражити одмах.
 
У наведеним узорцима лабораторијском дијагностиком неуросифилиса се потврђује:<ref>van Voorst Vader PC. ''Syphilis management and treatment.'' Dermatol Clin 1998; 16(4): 699−711,</ref>
У крвној слици присутна је најчешће; леукоцитоза (>10,0 × 10<sup>9</sup>/л), повишена вредност фибриногена и феритина уз снижену вредност гвожђа. Ц реактивни протеин (ЦРП) такође је повишен.<br />У серуму се испитује присуство антитела на Борелију бургдорфери ({{јез-лат| Borrelia burgdorfer}} и [[Хив|вирус хумане имунодефицијенције]] ''(ХИВ)'', који могу али и не морају бити позитивни.
* Реактивним ВДРЛ тестом у ликвору. Овај тест је високо специфичан, али није довољно сензитиван. Око 27% болесника са типичним симптомима неуросифилиса има негативан ВДРЛ, а позитиван ФТА тест у ликвору.<ref>Luger AF. ''Serological diagnosis of syphilis: curent methods.'' In: Young H, McMillan A, editors. Immunological diagnosis of sexually transmitted diseases. New York: Dekker; 1988. p. 250–9.</ref>
* Доказивање трепонеме палидум у ликвору
* Доказивање трепонеме палидум нервном ткиву микроскопијом,
* Ланчана реакција полимеразе (ПЦР) или тест инфективности на кунићу.
 
Прегледом ликвора утврђена лимфоцитоза и хиперпротеинорахија је најчешће неспецифични налаз,<ref>Murray PR, Baron EJ, Pfaller MA, Tenover RC, Yolken RH, editors. ''Manual of Clinical Microbiology.'' 7th ed. Washington: American Society for Microbiology; 1999.</ref> који треба потврдити позитивним ВДРЛ тестом у ликвору.<ref>Dans PE, Cafferty L, Otter SE, Johnson RJ. ''Inappropriate use of the cerebrospinal fluid Venereal Disease Research Laboratory (VDRL) test to exclude neurosyphilis.'' Ann Intern Med 1986; 104(1): 86−9.</ref> ''Налаз олигоклоналних трака у ликвору има сензитивност од око 50% и специфичност од око 90%, тако да није од већег значаја у дијагнози неуролуеса.''
У крвној слици присутна је најчешће; леукоцитоза (>10,0 × 10<sup>9</sup>/л), повишена вредност фибриногена и феритина уз снижену вредност гвожђа. Ц реактивни протеин (ЦРП) такође је повишен.<br />У серуму се испитује присуство антитела на Борелију бургдорфери ({{јез-лат| Borrelia burgdorfer}} и [[Хив|вирус хумане имунодефицијенције]] ''(ХИВ)'', који могу али и не морају бити позитивни.
;Компјутеризована томографије ендокранијума
[[Компјутеризована томографија|ЦТ]] најчешће потрђује дијагнозу јер говори у прилог изражених кортексних церебралних и церебеларних редуктивних промена, уз присутне секвела старих исхемијских лезија.<ref>Smith MM, Anderson JC. ''Neurosyphilis as a cause of facial and vestibulocochlear nerve dysfunction: MR imaging features.'' AJNR Am J Neuroradiol 2000; 21(9): 1673−5</ref>
 
== Терапија ==