Прогресивна парализа — разлика између измена

 
У наведеним узорцима лабораторијском дијагностиком неуросифилиса се потврђује:<ref>van Voorst Vader PC. ''Syphilis management and treatment.'' Dermatol Clin 1998; 16(4): 699−711,</ref>
* Реактивним''Реактивни ВДРЛ тестомтест у ликвору.'' Овај тест је високо специфичан, али није довољно сензитиван. Око 27% болесника са типичним симптомима неуросифилиса има негативан ВДРЛ, а позитиван ФТА тест у ликвору.<ref>Luger AF. ''Serological diagnosis of syphilis: curent methods.'' In: Young H, McMillan A, editors. Immunological diagnosis of sexually transmitted diseases. New York: Dekker; 1988. p. 250–9.</ref>
* ''Доказивање трепонеме палидум у ликвору''
* ''Доказивање трепонеме палидум нервном ткиву микроскопијом,''
* ''Ланчана реакција полимеразе (ПЦР) или тест инфективности на кунићу.''
 
Прегледом ликвора утврђена лимфоцитоза и хиперпротеинорахија је најчешће неспецифични налаз,<ref>Murray PR, Baron EJ, Pfaller MA, Tenover RC, Yolken RH, editors. ''Manual of Clinical Microbiology.'' 7th ed. Washington: American Society for Microbiology; 1999.</ref> који треба потврдити позитивним ВДРЛ тестом у ликвору.<ref>Dans PE, Cafferty L, Otter SE, Johnson RJ. ''Inappropriate use of the cerebrospinal fluid Venereal Disease Research Laboratory (VDRL) test to exclude neurosyphilis.'' Ann Intern Med 1986; 104(1): 86−9.</ref> ''Налаз олигоклоналних трака у ликвору има сензитивност од око 50% и специфичност од око 90%, тако да није од већег значаја у дијагнози неуролуеса.''