Прогресивна парализа — разлика између измена

нема резимеа измене
MeshID = D009494 |
}}
'''Прогресивна парализа, сушење мозга, прогресивно лудило, неуросифилис''' <ref>[http://www.vokabular.org/?search=progresivna%20paraliza&lang=sr-lat Progresivna paraliza - Vokabular - Srpski rečnik], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> ({{јез-лат|paralisis progresiva}}) је прогресивно обољење нервног система које се јавља у терцијарном стадијум [[сифилис]]а, након 5 до 20 или више година од примарне заразе узрочником сифилиса,<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001</ref> бактеријом [[сифилис|трепонемом палидум]],<ref>{{ен}}Richard P Knudsen, ''Neurosyphilis'', Aug 7, 2009 [eMedicine]</ref> или јако ретко као конгенитална форма.<ref name="Ref1"/> Терцијарни сифилис се развија код 8-40% нелечених болесника и најчешће се испољава у облику неуросифилиса, који може бити асимптоматски или имати форму менингитиса, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, табесдорзалне дорзалисаусахнулости ({{јез-лат|tabes dorsalisa}}), прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије. Наведени обници неуросифилиса могу се јавити изоловано или, што је учесталије, комбиновано. У развијеном свету, прогресивна парализа је, у 21. веку, веома ретка болест, иако је последњих деценија забележен пораст броја оболелих. Rазлог томе je што се због јако ретког јављања прогресивнe парализe ређе мисли на њу, па изостаје дијагноза болести терсапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
 
Развој болести карактерише се постепеним уништавањем или дегенерацијом [[неурон]]а и других структура [[нервни систем|нервног систем]] пре свега кичмене мождине и њених структура које преносе сензорне [[Информација|информације]]. Дегенеративне промене нерава су присутне у централном нервном систему и леђним кореновима (задњим кореновима) [[кичмена мождина|кичмене мождине]] одговорним за пренос информација о положају тела, осећају додира (пропроцептори), [[Вибрације|вибрацијама]], процени додира. Клиничком сликом болести доминирају жаришна (фокална) неуролошка оштећења нервног система (кранијалних нерава са парезом или парализом мишића ипоремећајем вида) удружена се цереброваскуларним променама (и могућим можданим ударам). У крајњој фази болест се манифестује појавам генерализоване парализе, психичких поремећајх (психозе, делиријум, деменција) и можданог удара који најчешће претходи [[смрт]]и болесника.<ref>Mitsonis CH, Kararizou E, Dimopoulos N, Triantafyllou N, Kapaki E, Mitropoulos P, et al. ''Incidence and clinical presentation of neurosyphilis: a retrospective study of 81 cases''. Int J Neurosci. Sep 2008;118(9):1251-7.</ref>