Прогресивна парализа — разлика између измена

 
Иако је у развијеном свету (у 21. веку) прогресивна парализа, јако ретка болест, последњих деценија забележен је пораст броја оболелих. Rазлог томе je што се због јако ретког јављања прогресивнe парализe ређе мисли на њу, и зато изостаје (или је несигурна) дијагноза болести, терапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
 
Прогресивна парализа, представља хронични фронтотемпоропаријетални менингоенцефалитис,<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001.</ref> који се јавља од 1 до 20 година после примарног афекта, најчешће у четрдесетим или педесетим годинама живота, мада се изузетно ретко може јавити и као конгенитална форма. Чешће обољевају мушкарци него жене.<ref>Walton J. Brain's diseases of the nervous system. Oxford: Oxford University Press; 1985.</ref>
Болест може почети нагло епилептичким нападом или хемиплегијом или, што је знатно чешће, постепено са нарушавањем кортексних функција и развојем псеудонеурастеничних сметњи, деменцијом и психозом.
 
== Епидемиологија ==