Јавни превоз у Бостону — разлика између измена

| [[Бостон]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]

Јавно предузеће које је одговорно за градски и приградски превоз у [[Бостон]]у се назива '''Масачусетс Беј Транспортејшн Ауторити''', скраћено МБТА (на [[Енглески језик|енглеском језику]] Massachusetts Bay Transportation Authority ('''MBTA'''). У свакодневном говору локално становништво, предузеће и градкси превоз једноставно називају Ти (енглеско Т), које потиче од логотипа које предузеће користи, а то је слово Т у кругу. Предузеће припада држави Масачусетс и финансира се из државног ([[Масачусетс]]) и федералног ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]) буџета. Данашње предузеће је основано [[1964]]. године, када је заменило тадашње предузеће МТА – Масачусетс Транспортејшн Ауторити. Према статистикама предузећа за [[2006]]. годину, дневни број корисника градског превоза је износио 1,1 милиона, од којих 598.200 је дневних корисника [[метро]]а <ref>[http://www.boston.com/news/local/articles/2005/08/01/ Т ridership reaches low point of decade], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>. Ово уједно чини и бостонски метро систем четврти по коришћености (број путника на једну миљу) у САД. Зелена линија МБТА система је најпосећенија линија лаког метроа у САД, са 235.300 путника који је свакодневно користе. МБТА такође има своју независну полицију, која сарађује са регуларном градском полицијом.

Боје метроа су одређена [[1965]]. године. Наранџаста линија је добила име по улици која се некада звала Наранџаста улица, а сада Вашингтон улица. Зелена линија носи назив по Емералдовој огрлици (назив градског парка). Плава линија је добила име по боји океана, јер један део пруге иде по дну [[Атлантски океан|Атлантског океана]]. Црвена линија је добила назив по званчној боји [[Универзитет Харвард|Харвард]] универзитета, јер је данашња Харвард станица на црвеној линији некада била последња станица, док се метро није проширио. Један сегмент Зелене линије испод Парк улице је пуштен у рад [[1897]]. године и тиме је Зелена линија и прва подзмена метро линија у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у. Делови црвене, плаве и наранџасте линије у самом центру града датирају још од [[1912]]. године.

Зелена линија и све њене гране дневно превезу 235,300 путника дневно. Тиме чини зелену линију најкоришћенију линију лаког метроа у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Разлог што су линије које се гранају зелене линије надземне је тај что су то шине и већ испројектоване путање некадашњих трамваја које су опслуживале овај део Бостона још [[1856]]. године. При уласку у град Бостон, све гране зелене линије се спајају и возови тада улазе у подземне тунеле. Ови подземни тунели који служе зеленој линији су најстарији метро тунели у [[Северна Америка|Северној Америци]] и пуштани су у саобраћај у етапама, између 1. септембра [[1897]]. и 3. септембра [[1898]]. године.

Плава линија МБТА система је једна од четири метро линије. Плава линија иде уз саму обалу [[Атлантски океан|Атлантског океана]], и један део траке иде и испод океанског дна, те је зато и линија добила назив по боји океана. Плава линија је најкраћа од све четири линије, али је и једна од најкоришћенијих имајући у виду да служи као брзо превозно средство до међународног [[аеродром]]а - [[Маунт Логан|Логан]]. Имало се у плану да се плава линија продужи ка северу, и земљиште је за тај пројекат и откупљен, али услед новонасталих финансијских проблема и великог дуга које МБТА дугује, тренутно се одустало од тог пројекта. Средином деведесетих година двадесетог века велика средства су уложена у плаву линију како би се све станице реновирале, и како би постале способне да примепутнике са физичким хендикепом. Међутим, три станице су до данас остале недоступне путницима са специјалним потребама - Маверик, Говернмент Центер, Боудин. Реновирања и адаптације су у плану за лето [[2008]]. године.

МБТА поред градског и приградског превоза има и железницу која повезује [[Бостон]] са удаљеним градовама у држави [[Масачусетс]] и повезује железницу Масачусетса са осталим железничким компанијама које опслужују државе северно и јужно од Масачусетса. Железница има 12 линија, од којих се три гранају на више подлинија. Све ове линије се по неколико пута пресецају са линијама градског метроа, и тиме знатно олакшавају кретање из Бостона до даљих дестинација. Осам од 12 железничких линија долазе у Бостон са југа и запада у Соут Станицу, и четири од тих линија пролазе и кроз Бек Беј станицу која је у самом центру рада. Бек Беј станица је на Наранџастој линији, док је Соут станица на Црвеној линији. Остале 4 од укупно 12 станица долазе у Бостон са севера у Норт станицу. Тренутно се ради на пројектима да се ове две железничке станице, Норт и Соут, повежу, тако да ако путници желе да иду са севера на југ државе могу да заобиђу градски саобраћај, већ само преседну са једног на други воз (како већ не постоји директни воз са северноисточног дела [[Сједињене Америчке Државе|САД]] до [[Њујорк]]а. Тренутно ако путник долази са севера и иде на југ, он мора изаћи из воза у Норт станици, затим сести у метро Наранџасте линије и путује до Даунтаун Кросинга, где се Црвена и Наранџаста линије пресецају, прећи на црвену линију и том линијом доћи до Соут станице, и сести на воз за југ. Како ово налаже ипак добро познавање Бостона и сналажења по Бостонском метроу, ово представља прави проблем туристима и новопристиглим грађанима, и уопште путницима који желе путовати са севера на југ.

Поред Бостона, пар градова користе сличну технологију читања карти, како би олакшала, ујединила и стандардизовала платни систем. Тако на пример у Атланти, градски превоз користи Бриз картицу, [[Вашингтон (град)|Вашингтон]], [[Чикаго]] и [[Хонгконг]] користи Октопус картицу, док [[Сеул]], [[Сингапур]] и [[Лондон]] користе Ојстер картицу.

МБТА је такође власник великог броја паркинг гаража, са тоталним капацитетом од 46.000 аутомобила. Величина паркинг гара зависи од дела града, и гараже мгу да варирају од места за по десетину аутомобила, до гаража са по 2.500 паркинг места. Цене варирају од 2 до 5 [[амерички долар|америчких долара]] на дан. Многе станице имају и паркинг места за [[Бицикло|бициклабицикл]]а.