Peningova klopka — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
U poslednje vreme, ove zamke se koriste u ostvarivanju [[Kvantni računar|Kvantnih računara]] i [[Kvantna obrada podataka|kvantne obrade podataka]] "hvatanjem" [[kvubit]]a<ref>http://stahl-electronics.com/quantum-computing.html</ref>. Peningove zamke se koriste u mnogim laboratorijama širom sveta, na primer u [[CERN]]u se koristi za čuvanje [[antimaterija|antimaterije]] kao npr. [[antiproton]]a.
== Istorija ==
Peningova klopka je dobila ime po [[F. M. Pening]]u (1894–1953). Ime joj je dao [[Hans Georg Dehmelt]] (rođ 1922) koji je izgradio prvu klopku.U svojoj biografiji Dehmelt kaže:<ref>{{cite web|title=Hans G. Dehmelt - Biographical|url= http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1989/dehmelt-bio.html|publisher=Nobel Prize |year=1989|accessdate=June 1, 2014}}</ref> <blockquote>"Počeo sam da se fokusiram na magnetron, koji mi je, u Peningovom jonskom metru, već privukao pažnju u Gotingenu i Duku. 1955-e, Franken and Liebes su istražujući ciklotronsku rezonanciju fotoelektrona u vakuumu zapazili nepoželjno pomeranje frekvencije izazvano slučajnim hvatanjem elektrona. Iz njihove analize sam zaključio da u čistom elektičnom polju kvadrupola pomeranje ne bi zavisilo od položaja elektrona u zamci. Ovo predstavlja značajnu prednost u odnosu na mnoge druige zamke koje sam ispitivao. Magnetronska zamka ovog tipa je bila ukratko razmatrana u J.R. Pirsovoj knjizi iz 1949-e, i ja sam razvio jednostavan opis aksijalnog, magnetronskog i ciklotronskog kretanja elektrona u njemu. Uz pomoć stručnog duvača stakla, Džejk Džonsona, izgradio sam moju prvu magnetronsku zamku visokog vakuuma 1959-e i ubrzo sam bio u mogućnosti da hvatam elektrone na oko 10 sek, kao ida uočim aksijalne, magnetronske i ciklotronske rezonance. " – H. Dehmelt</blockquote>
H. Dehmelt je 1989g osvojio deo [[Nobelova nagrada|Nobelove nagrade za Fiziku]] za razvoj tehnike hvatanja jona.
== Pogledati još ==
| |||