Теорија релативности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Ognjenignjatovic17 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Albert Einstein 1979 USSR Stamp.jpg|мини|250п|Марка из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] посвећена Алберту Ајнштајну и његовој теорији релативности.]]
'''Теорија релативности''' у [[физика|физици]] је теорија која се бави анализом физичких закона и мерења чији се резултати мењају у зависности од кретања и положаја посматрача. Стога се у теорији релативности анализирају и интерпретирају мерења обављена од стране више посматрача који су у релативном кретању у односу један на другог. У класичној физици је општеприхваћено да ће посматрачи било где у [[космос]]у, без обзира да ли су у покрету или статични, добити исте резултате мерења [[простор]]а и [[време]]нских интервала.
 
Ред 6:
== Развој теорије релативности код нас ==
 
Након објављивања [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајнове]]ове теорије [[1905]]. године, скоро да није било угледног научника у физици који није писао о њој. Научници су се поделили на присталице и противнике теорије, али је временом све већи број људи почело да истражује на овим новим основама.
 
Први српски научници који су се бавили теоријом релативности су били [[Владимир Варићак]], [[Милутин Миланковић]], [[Сима Марковић]] и [[Михаило Петровић Алас|Михајло Петровић]].
 
[[Владимир Варићак|Варићак]] је дошао до значајних резултата на двојству теорије релативности и [[Геометријахиперболичка Лобачевскоггеометрија|геометрији Лобачевског]], а [[Милутин Миланковић|Миланковић]] је објавио прве расправе о новој теорији. Миланковић је био и први професор на курсу из теорије релативности на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]]. [[Сима Марковић]] је писао о [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновим]]овим резултатима и био је међу првим филозофима који су нашли филозофско тумачење ових резултата. Михајло Петровић се занимао за експериментални доказ теорије релативности, тј. за њено оповргавање, но између [[1920е|20-их]] и [[1930|30-их]] година [[20. век|двадесетог века]] потпуно ју је прихватио и о томе је писао у својим књигама.<ref>Трифуновић Драган, ''Бард српске математике - Михаило Петровић Алас'', pp. 99-100, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991.</ref>
 
== Спољашње везе ==