Италијанска комунистичка партија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Logo
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 40:
 
[[Датотека:Gramsci.png|thumb|150px|Први секретар КП Италије [[Антонио Грамши]].]]
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-M1204-026, Berlin, Besuch Berlinguer bei Honecker.jpg|thumb|250px|Секретар КПИ Енрико Берлингвер (први лево) и лидер [[Демократска РепубликаИсточна Немачка|ДР Немачке]] [[Ерих Хонекер]] (у центру).]]
'''Италијанска комунистичка партија''' ({{јез-ит|Partito Comunista italiano, PCI}}) је била једна од већих странака у [[Италија|Италији]] и најјача [[Комунизам|комунистичка]] [[политичка партија|партија]] на [[Запад]]у.
 
== Историја ==
=== Прве године ===
Основана је 21. јануара [[1921]], издвајањем из [[Италијанска социјалистичка партија|Италијанске социјалистичке партије]] ({{јез-ит|Partito Socialista Italiano, PSI}}), због идеолошког сукоба са њеним вођама.
Одмах након расцепа главне комунистичке вође: [[Антонио Грамши]] (први секретар), Амадео Бордига, Палмиро Тољати и други улазе у састав [[Комунистичка ИнтернационалаКоминтерна|Комунистичке Интернационале]].
 
=== Фашизам ===
Међутим [[Фашизам|фашистички режим]] 5. новембра [[1926]]. проглашава ИКП за незакониту и врши крваву репресију.
Већина дирекције бежи у иностранство, углавном у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] и [[Француска|Француску]] где је [[1926]]. у [[Лион]]у одржан III конгрес.
Након слома [[фашизам|фашизма]] (8. септембра [[1943]]), главне вође се враћају у [[Италија|Италију]] и отпочињу заједно са другим антифашистичким организацијама борбу против Немаца и против италијанских фашиста.
 
=== Од ослобођења до Хладног рата ===
По завршетку рата, комунисти учествују у провизорној влади под вођством генерала Бадоља.
Међутим када је председник владе постао лидер '''[[Хришћанска демократија (Италија)|Хришћанске демократије]]''' (DC), [[Алчиде Де Гаспери]], комунисти су избачени из ње, под притиском [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а.
Од тада КПИ остаје у опозицији током читавог послератног периода.
У децембру 1947. комунисти склапају коалициони пакт са [[Социјалистичкаиталијанска партијасоцијалистичка Италијепартија|социјалистима]], стварајући тзв. '''Народно-демократски фронт''' (''Fronte Democratico Popolare''), који је међутим поражен на изборима 1948. од стране хришћанско-либералне коалиције окупљене баш око Де Гасперијеве ''[[Хришћанска демократија (Италија)|Хришћанске демократије]]''.
НДФ је након пораза распуштен, док је коалиција комуниста и социјалиста трајала до [[Мађарска револуција 1956.|Мађарске Револуције]] [[1956]], кад се Социјалистичка партија дистанцирала од империјалистичке политике [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а и тиме напустила и коалицију с комунистима, који су остали одани Совјетима.
Након расцепа коалиције социјалисти улазе у савез са Хришћанском демократијом, стварајући тзв. ''Центро-левичарску владу''.