Комунистичка партија Шпаније — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 17:
| оснивач =
| слоган
| основана = [[14. новембар|14. новембра]] [[1921]].
| распуштена =
| претходне странке = [[Шпанска комунистичка партија]] <br />[[Шпанска комунистичка радничка партија]]
Ред 28:
| број_чланова = 35 000<ref>[http://www.aecpa.es/uploads/files/recp/02/textos/08.pdf Entre coalición y partido, la evolución de modelo organizativo en IU, Luis Ramiro], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
| број_чланова_година =
| идеологија = [[марксизам]], <br />[[комунизам]], <br />[[
| позиција = крајња [[левица]]
| скупштина1 =[[Конгрес посланика (Шпанија)|Конгрес посланика]]
Ред 39:
| међународно_чланство =
| европско_чланство = [[Партија европске левице]]
| боје = [[црвена боја|црвена]]
| интернет_страница = http://www.pce.es/
| напомена =
Ред 48:
КП Шпаније основана је спајањем [[Шпанска комунистичка партија|Шпанске комунистичке партије]] и [[Шпанска комунистичка радничка партија|Шпанске комунистичке радничке партије]] [[1921]]. године. Уједињена партија постала је чланицом [[Коминтерна|Коминтерне]] и [[1922]]. године одржала свој Први конгрес у [[Севиља|Севиљи]]. До краја 1922, имала је око 5000 чланова.<ref>Payne, S.G. ''The Spanish Civil War, the Soviet Union, and Communism''. New Haven: Yale University Press, 2004. p 15.</ref>
Током диктатуре [[Мигел Примо де Ривера|Мигела Прима де Ривере]], све странке, укључујући и КП Шпаније, биле су подвргнуте репресији и насиљу, али нису забрањене. Године [[1925]], КПШ залагала се за укидање Риверине диктатуре и монархије, оснивање федеративе републике, давање независности [[Каталонија|Каталонији]], [[Баскија (вишезначна одредница)|Баскији]] и [[Мароко|Мароку]], слободу удруживања, организовање радничких савета по фабрикама и остало.<ref>Payne, S.G. ''The Spanish Civil War, the Soviet Union, and Communism''. New Haven: Yale University Press, 2004. p 18-19.</ref>
До проглашења [[Друга шпанска република|Шпанске републике]] [[1931]], КП Шпаније била је поприлично ослабљена од прогона и фракционаштва. након почетка [[Шпански грађански рат|грађанског рата]] [[1936]], КП Шпаније је заједно с републиканском владом учествовала у сузбијању [[Шпанска револуција|социјалистичке револуције]] коју су проводиле неке радикалне левичарске организације. КП Шпаније је водила овакву политику по наредби Коминтерне, односно [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а, јер Совјети нису хтели да буду оптужени да користе рат за увођење бољшевизма у Шпанији, што би угрозило савез с [[Француска|Француском]] и [[Уједињено Краљевство|Великом Британијом]] и оставило СССР самог у потенцијалном сукобу с [[Трећи рајх|нацистичком Немачком]]. Током првих месеци рата, број чланова КПШ порастао је са 30 000 на 100 000.
Након пораза Републике [[1939]], КП Шпаније наставила је да илегално делује под [[Франсиско Франко|Франковом]] диктатуром, а успела је да задржи функционалну организацију. По почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]], шпански комунисти су се борили углавном у [[Француски покрет отпора|Француском покрету отпора]] и у [[Велики отаџбински рат|Совјетском Савезу]].
| |||