Јарослав Јевдокимов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 14:
|место_смрти =
|држава_смрти =
|инструмент = [[вокал (вишезначна одредница)|вокал]], [[баритон]]
|жанр = [[Поп музика|поп]]
|занимање = [[певач]]
Ред 23:
|потпис =
}}
'''Јевдокимов, Јарослав Александрович''' (''Євдокимов Ярослав Олександрович''; [[Ровно]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], [[22. новембар]] [[1946]]) народни је уметник [[Белорусија|Белорусије]] и заслужни уметник Русске Федерације.
 
== Биографија ==
Ред 29:
Јарослав Александрович Евдокимов родио се [[22]]. новембра [[1946]], [[године]] у [[Град|граду]] [[Ровно]] у [[Украјина|Украјини]].<br />
Мајка Јарослава, Анастасија Харитонова Очеретович, је већ у својим двадесетим годинама осетила политичке репресалије у послератном [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Била је ухапшена и затворена у Ровенском затвору, где се и родио Јарослав. Да спаси сина од сигурне смрти, јер није могла сама да га храни, помогла јој је собна другарица Зина, жена ратног хероја, која је дојила и свог сина и Јарослава. Отац, Александар Игнатевич Евдокимов,(Пермски краја, Красновишерског рејона), такође је био у немилости. Мајка је пред онима који су јој изрекли казну прогонства у један од рудника [[НорилскНориљск|Норилска]] (Сибир), после само четри месеца од рођења, предала молог Јарослава, својим родитељима. Сина је следећи пут видела тек 1955 године, када је дошла са издржавања казне.<br />
 
На [[Полесје|Полесју]], у селу Карист (Корецког реона, Ровенске области), Јарослав је растао уз баку Јарину, тетку Ану и деду Харитона.<br />
Ред 41:
Иако му је успех, растао од концерта до концерта, Јарослав Евдокимов, је схватио да иако има природан таленат, да би постао „прави“ [[певач]], мора да има школован [[глас]], и почиње код Владимира Бучелеја да учи соло певање. Све три године (1977-1980) уз школовање, паралелно је наступао и као [[Солиста|солиста]] Белоруског војног округа.<br />
 
У част победе над фашизмом 9 маја, један од солиста свечаног концерта у [[Минск|Минску]] је и Јарослав Евдокимов са песмом „Поља Сећања“. Концерту присуствује и први секретар ЦК [[Белорусија|Белорусије]], Петар Машеров (и сам учесник рата, [[партизан (вишезначна одредница)|партизан]]). Машерова је толико одушевило извођење песме младог уметника, да је предложио да се Јевдокимову додели звање “Заслужни уметник Белоруске ССР“.<br />
 
Вест о талентованом [[певач|певачу]] из [[Минск|Минска]], стигла је и до [[Москва|Москве]]. Олга Малчанова из централне телевизије је Евдокимова представила у популарној емисији „Око света - хаjде да певамо приjатељи". Од 1979 године Јарослав Евдокимов добија лаурат конкурса “Са песмом за живот". Од тада, глас уметника се све чешће чуо у програмима свесавезног радија и телевизије, а истовремено по завршетку школе соло певања, Јевдокимов постаје и солиста у државном радију. Више пута у следећим годинама наступа на „Словенском базару"
у [[ВитебскВитепск|Витебску]], као [[певач]] али и као члан жирија. <br />
 
Певао је и у Француској, Немачкој, Пољској, Норвешкој, Швајцарској.<br />
 
[[Албум]] „Све ће се десити" 1988, је прва у издању „Мелодије“, иако је име извођача већ итекако било познато милионском аудиторијуму [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а а и у иностранству. [[Певач|Певача]] слушаоци цене не само по предивној боји гласа, већ и по дубоком осећању за лепоту отпевану из срца. Јарослав Евдокимов има иначе необичну боју гласа - лирски [[баритон]] у распону од две октаве. коме није проблем да прелази из тенора у бас, ипак су погрешили. Највећа љубав Јарослава Евдокимова су биле и остале народна и компоновама музика. Све компоноване песме су постале шлагери у његовом извођењу.<br />
 
У свом певачком стажу, сарађивао је са текстописцима Г.Буравкин, Н.Гилевич, В.Некляев, М.Ясень, Р.Рождественский, Л.Рубальская, А.Поперечный, В.Ветрова, Ю.Рибчинский, А.Демиденко. Као и са композиторима Е.Зарицкий, Л.Захлевний, О.Морозов, Б.Емельянов, В.Окороков, В.Добрынин, И.Матета, Г.Татарченко.<br />