Мирослављево јеванђеље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м друго је Вуканово јеванђеље |
||
Ред 1:
[[Датотека:Miroslavs_Gospel.jpg|мини|230п|Мирослављево јеванђеље (12. век)]]
'''Мирослављево јеванђеље''' је најзначајнији ћирилични споменик [[Срби|српске]] и [[Јужни Словени|јужнословенске]] односно српско-словенске писмености писан руком [[Ђакон| ђаконa]] Григоријa 1169-1197 из [[12. век|12. вијека]]<ref>[http://library.rsu.edu.ru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, Библиотека Руске Федерације - Српски извори, стр.56.</ref> У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза [[Мирослав|Мирослава]], највјероватније у [[Котор]]у, око [[1185]]. године, а за
Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је [[Григорије (писар)|Глигорије]] „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне [[ћирилица|ћирилице]], а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа [[Српскословенски језик|српскословенског]] (српске редакције старословенског језика) - зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем.
| |||