Тридесеторица тирана — разлика између измена

Атина се након дуге опсаде и глади предала 404. п. н. е. спартанском војсковођи [[Лисандар|Лисандру]]. Том предајом окончан је [[Пелопонески рат]]. Атини су наметнути мировни услови по којима је требалатребало да

Када се Лисандар вратио са похода тада је одржана народна скупштина. Лисандар је на заседању народне скупштине позвао да изаберу тридесеторицу људи, који ће управљати Атином. Претио је онима, који су се томе супростављали. [[Драконтида]] је предложио успостављање олигархије. Тада су изабрали тридесеторицу. Десеторицу су изабрали прогнани, десеторицу је изабрао Терамен, а десеторицу је изабрао Лисандар. ТридесеторицаТребало су требалије да Тридесеторица управљају Атином и да доносе закон све док се не изради нови устав.

Тридесеторица су изабрали ново [[Веће Пет стотина|Веће 500]], у које су ушле углавном њихове присталице. Веће 500 добило је судску власт, која је раније припадала народу. Изабрали су Једанаесторицу као начелнике полиције и надзорнике затвора и њима су као помоћнике доделили 300 батинаша. ОниТребало су требалије да они држе град под својом контролом. Први корак који су учинили било је да похапсе и погубе оне, који су за време демократије били познати потказивачи. Погубили су у том првом валу људе потказиваче, људе ниског морала и разне злочинце, тако да је народ био задовољан.

Терамен је говорио да није потребно да се убијају људи, који су само популарни и не показују знаке да ће олигархији нанети штету. Иако је Терамен протестовао наставили су са погубљењима. Након тога Терамен је говорио да ако намеравају да владају силом да онда требајутреба да имати ширу базу. Критија и остали су се бојали да Терамен не поведе покрет против њих, па су због тога одлучили да 3.000 људи буду помоћници нове власти. Тих 3.000 грађана имало је право на нормалан судски поступак и имали су право да носе оружје. Осталима се могло судити без судског поступка. Међутим дуго времена одлагали су објављивање списка 3.000 пуноправних грађана.

У Спарти су подржали десеторицу, па се Лисандар упутио са војском у Елеусину. Трасибул и демократе држале су Пиреј. Нашли су се у опасности да их Лисандар потпуно блокира. Међутим неслога унутар Спарте спасила је Трасибула. Унутар Спарте ефори и Паусанија II били су против Лисандра и његовог стила у спољној политици и начину на који је поступао отуђујући грчке градове од Спарте. Да би се решио проблем у Атини ефори су послали краља Паусанија II. Паусанија II је преузео Лисандрову војску и након што је у једној бици победио Трасибула привео га је на преговарачки стол. Пошто атински олигарси нису били довољно попустљиви током преговора Паусанија их је сменио и поставио нову Десеторицу. Након тога Паусанија је утаначио договор између атинских демократа и олигарха. Грађански рат се окончао уз Паусанијево посредовање. СвиТребало су требалије да сви добију своју имовину. Олигарси су имали право да владају у Елеусини. У Атини је поново успостављена демократија. Тразибул је предложио закон по коме се даје амнестија већини олигарха. На тај начин спречио је бруталне одмазде, па су га због тога његови суграђани крунисали круном од маслинових гранчица.