Википедија

Корупција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Bathmophobia (разговор) на последњу измену корисника Karamazov
Из корена промењено. Све реферецирано. Све сређено.
Ред 1:
[[Датотека:10 - hands shaking with euro bank notes inside handshake - royalty free, without copyright, public domain photo image 01.JPG|мини|Мито и корупција.]]
[[Корупција]] подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Преведено: [[подмитљивост]], [[поткупљивост]], [[поквареност]]. Народ је везује пре свега за „готовину“, односно остваривање новчане добити („Пара врти где бургија неће"), док се „реципрочне обавезе давања“, ВИП (везе и познанства) систем поклона и уступака чешће схвата као незаобилазни део традиционалног [[морал]]а. Менталитет појединих народа је такав да би већина рекла 'алал му вера' а да им на крај памети не падне да нешто ураде да такво понашање спрече.
'''Корупција''' (са {{јез-лат|corruptio}}, у преводу – подмитљивост, поткупљивост, поквареност<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/bela_siva_i_nadasve_crna.1043.html?news_id=227557 Бела, сива и надасве црна], Борис Јашовић, ''[[Данас (новине)]]'', 7. новембар 2011. Приступљено [[22. фебруар]]а [[2015]].</ref>) подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Реч „корумпирани“ када се користи као придев, дословно значи ''потпуно сломљено''. Ту реч је први пут користио Аристотел и касније Цицерон који је додао термини мито и напуштање добрих навика.
 
У филозофским, теолошким, или моралним расправама, корупција је духовна или морална нечистоћа или одступање од идеала. У корупцију се убрајају бројне активности, укључујући подмићивање, проневеру и прање новца, исто као и поклањање како би се добиле одређене услуге или пружање услуга или уступака на основу везу и познанстава. Централизована, владина, или „политичка“ корупција се јавља када државни званичник или особа запослена у државном сектору ради рâди личне користи.
[[Одговорност]] носиоца јавне функције је у цивилизованим земљама правило, a грешке у њиховом приватном животу не мере се истим аршином као код обичних смртника. ''Поквареност најбољих је гора од свих других'' ([[Исусовци|Језуити]] XVI века).
 
О корупцији је тешко прибавити [[доказ]]е, пајер се већина случајева обавља без сведока, евентуално са једним посредником, а обе стране су на неки начин на добитку.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Hladnokrvni-ubica-profesije.sr.html Има ли корупције на универзитету? - Хладнокрвни убица професије], Маријана Милосављевић, ''[[Политика (новине)|Политика]]'', 29. јануар 2013. Приступљено [[22. фебруар]]а [[2015]].</ref> Стога су се многе корупционашке афере на западу разрешавале [[Суд јавности|судом јавности]] чак и кад није било довољно чврстих доказа. У [[Политика|политици]] постоји [[морална одговорност]] и суд јавности чак и кад не постоји кривична одговорност. [[Ричард Никсон]] је поднео оставку због онога што су двојица новинара објавила што је резултовало истрагом и иако није кривично одговарао платио је политичку цену.
Премијер [[Британска Колумбија|Британске Колумбије]] завршио је у затвору и иако је на крају ослобођен оптужбе за корупцију платио је аферу оставком и крајем политичке каријере.
 
Постмодерна [[демократија]] произлази из [[постулат]]а да јавност има право да зна све o финансијама, имовини и новчаним изворима, оних који их политички воде. Слободни грађани морају да имају гаранцију да онај ко располаже њиховим новцем и прописује им обавезе није корумпиран, а политичари имају обавезу да грађанима o томе пруже све податке.
У [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] се политичка каријера распада ако се открије да је политичар на црно запошљавао кућну помоћницу. У Чешкој Републици је премијер Грос приликом притиска медија и [[јавно мњење|јавности]] поднео оставку јер није успео уверљиво да објасни одакле му новац за стан који је купио када још и није био премијер. Бивши шеф француске дипломатије [[Ролан Дима]] осуђен је 2001. на затвор и новчану казну јер је запослио љубавницу у једном предузећу, a она је после код њега лобирала да ово предузеће добија уносне послове.
 
Корупција изазива крупне и негативне последице у друштву. Она аутоматски крши универзални принцип једнакости свих грађана пред законом, који је у Србији омогућен Уставом. Она ствара систем у коме су привилеговани материјално ситуиранији, или са добрим везама.
Држава која нема законске механизме (који се поштују и спроводе) за спречавање корупције својих службеника је осуђена на пропадање. Важну улогу у спречавању корупције има и [[менталитет]] народа.
 
== Дефиниција ==
Постмодерна [[демократија]] произлази из [[постулат]]а да јавност има право да зна све o финансијама, имовини и новчаним изворима, оних који их политички воде. Слободни грађани морају да имају гаранцију да онај ко располаже њиховим новцем и прописује им обавезе није корумпиран, а политичари имају обавезу да грађанима o томе пруже све податке.
 
Данас се као дефиниција корупције најчешће узима схватање Светске банке, које каже:
== Централизована и децентрализована корупција ==
{{cquote|''Корупција је злоупотреба јавних овлашћења за приватну корист.<ref>[http://www.zajednoprotivkorupcije.org/definicija-korupcije/ Дефиниција корупције], „Платформа локалних самоуправа за размену знања и искустава у области антикорупције“, ''-{zajednoprotivkorupcije.org}-'', 14. март 2013. Приступљено [[22. фебруар]]а [[2015]].</ref>''}}
Суочен са корупцијом, грађанин или [[предузетник]] пред собом има представника власти - државног чиновника, [[Полицајац|полицајца]], судију или кога другог. И проклиње њихову похлепу и своју лошу срећу, али обично не размишља каква је корупција у питању: да ли то они само допуњују своју зараду узимајући мито, играјући ову стару игру само за себе, или се ради о нечем већем, уз учешће виших ешалона државне управе и политике? 
Међутим, све дефиниције корупције се могу поделити на традиционалне и савремене.
 
У традиционална схватања корупције се убрајају првенствено дефиниције које су поставили Платон, Аристотел, Полибије и Монтескије. Они корупцију дефинишу као кварење власти, владање које није у општем интересу, односно интересу политичке заједнице – државе. Такође, ту се убрајају и дефиниције које су поставили Макијавели и Русо. Њихово мишљење је да је корупција морално кварење људи, односно поништавање друштвених вредности и врлина код грађана.<ref name="a" />
У земљама зреле демократије доминира ,,ситна” административна корупција, где поједини државни званичници сами раде за свој рачун, или где, евентуално, мање групе раде заједнички, кријући се од [[Закон|закона]], колега и истражних органа. Тип корупције је исти, без обзира да ли се корупцијом бави најнижи државни чиновник или [[министар]]. Битно је да се ради о ситуацији где се појединци стављају изван закона, у сопственом интересу, и да [[држава]] није наклоњена тој њиховој делатности. То је уобичајена, тзв. [[Децентрализација|децентрализована]] корупција. Међутим, у многим земљама у транзицији и у развоју корупција се игра на знатно вишем нивоу. Моћни појединци и групе покушавају да освоје државу, тј. да је ставе под своју контролу и искористе за сопствено богаћење. Некада у томе успеју делимично, а некада у целини.
 
Савремена схватања корупције обухватају дефинисање корупције у различитим животним сферама. Административна дефиниција корупције гласи да је то девијантно понашање појединца у односу на формалну улогу. У економији, корупција је максимизација профита кршењем закона и морала, док је јавно-интересна дефиниција најзаступљенија у већим народним масама и она корупцију карактерише као коришћење јавних средстава за личне интересе.<ref name="a">[http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/content/cid1006/definicije О корупцији - дефиниције], ''-{antikorupcija-savet.gov.rs}-''. Приступљено [[22. фебруар]]а [[2015]].</ref>
Два теоријски чиста типа корупције су:
* децентрализована, и
* централизована.
 
== Врсте корупције ==
Код [[Децентрализација|децентрализоване]] корупције држава је поштена, а корупцијом се баве државни службеници за свој рачун, стрепећи да ће бити ухваћени и кажњени. 
 
Корупција може бити присутна у многим животним аспектима, те тако постоје бела, сива и црна, или с друге стране, централизована и децентрализована корупција. Децентрализована корупција је корупција која се не односи на државни апарат, а централизована корупција се одвија у самом државном врху.<ref name="Kakopedija" /> Закон на корупцију посматра једнако, без обзира да ли се корупцијом бави грађанин без функције, најнижи државни чиновник или [[министар]]. Изузетак су једино случајеви кад појединац има политички имунитет, међутим, у појединим земљама је то сасвим онемогућено, а у појединим тек неколицина особа, углавном високи државни функционери, у читавој земљи то поседују. Организације за борбу против корупције се пак залажу за то да ниједна особа у држави нема политички имунитет, те да се закон једнако опходи према сваком грађанину те државе.
Централизована корупција представља потпуно другачији тип корупције, код кога се одбацује претпоставка о поштењу државе и оних који је воде. Тиме се отвара потпуно нова перспектива. Државни врх постаје тада генератор корупције, а државни апарат представља инструмент богаћења за припаднике владајућег круга. 
 
=== Бела корупција ===
Замислимо једну пљачкашку екипу, чији је циљ освајање и одржање власти и богаћење. На њеном челу је појединац са највећим способностима, који уговара поделу плена са другим члановима екипе. 
{{главни чланак|Непотизам}}
Он не сме да им да премало, јер ће порасти вероватноћа дворског удара, али ни превише, како не би непотребно смањио свој део. Његов циљ је, дакле, да максимизује сопствени приход, али и да сачува лојалност својих сарадника како га не би збацили или издали, и то тако што ће им обезбедити учешће у убраном миту. Ово препуштање дела добити има две сврхе: да држи сараднике заинтересованима за заједничку ствар, али и да их везује за владара претњом санкција за корупцију уколико покушају да се осамостале. Додатни погодан механизам за повећање кохезије је прописивање ниских плата државних службеника, јер су они тада принуђени да се упусте у корупцију како би могли пристојно да живе, што их опет ставља на милост и немилост вишим ауторитетима. 
Бела корупција или [[непотизам]] је давање привилегија на основу рођачких и пријатељских веза, без очекивања противуслуге. На пример, уколико у локалној пошти ради пријатељица извесне особе, она дозвољава да преко реда појединац плати рачуне. Као таква, бела корупција није кривично дело, евентуално би послодавац или надређени могао да санкционише, то јест подведеде под дисциплинску одговорност.<ref name="Kakopedija">[http://www.kakopedija.com/18654/kako-se-boriti-sta-je-korupcija/ Како се борити и шта је корупција?], ''kakopedija.com'', 13. мај 2014. Приступљено [[22. фебруар]]а [[2015]].</ref> Међутим, иако правни систем ту остаје немоћан, организације за борбу против корупције се залажу и тврде да се и против овог облика корупције треба борити.
 
=== Сива корупција ===
Модел централизоване корупције је, видимо, [[Политика|политичке]] природе. Политичка сфера генерише корупцију, њен обим и модалитете, а корупција је ендогена у односу на политички систем.
 
Сива корупција је давање привилегија по принципу „услуга за услугу“, независно од родбинских и пријатељских веза. На пример, полицајац једном приликом затури или уклони саобраћајну пријаву против извесне особе, а затим, након извесног времена помене да његова ћерка добије позитивну закључну оцену из предмета који јој предаје отац извесног појединца.<ref name="Knjiga">[http://www.zid.org.me/upravusi/Knjiga/Korupcija.pdf Шта је корупција? (одељак: врсте корупције)], ''-{zid.org.me}-''. Приступљено [[22. фебруар]]а [[2015]].</ref>
 
=== Црна корупција ===
 
Црна корупција је давање привилегија уз директну примену мита, најчешће новчане накнаде. Овај вид корупције се углавном везује за здравство или школство. На пример, студент ће код одређеног професора добити жељену оцену уколико у индексу остави новац намењен том професору. Давање и примање мита је један од најраспрострањеенијих облика корупције. Мито се даје и прима како би овлашћено лице урадило нешто што није у њеном надлештву или не урадило нешто што је у обавези.<ref name="Knjiga" />
 
== Корупција у Србији ==
[[Датотека:Corruption Perceptions Index 2006.png|мини|400п|Индекс перцепције корумпираности по државама. Боје које се смењују у легенди од горе ка доле показују од најмање до највеће корумпираности. Према томе, Србија се налази у доњој половини; убраја се у земље са индексом 3-3,9. Истраживање је спровела организација ''-{Transparency International}-''.]]
Према извештају Европске комисије о напредку из 2008. године,"корупција је и даље широко распространјена и представља озбиљан проблем у Србији. Упркос већој свести јавности и новоусвојеним законским прописима, главни проблеми остају. То подразумева недостатак независних и ефикасних надзорних тела у кључним областима, као што су финансирање политичких партија, сукоб интереса, јавне набавке и приватизација."
 
Корупција се сматра уобичајеном праксом у Србији, у свим сферама живота. Корупција у Србији има веома дубоке корене.
Према извештају резултата једног истраживања које су спроводиле Уједињене нације у октобру 2009. године (''TNS Medium Gallup'': Корупција у Србији – Истраживање о перцепцији и искуствима грађана) корупција се налази на трећем месту проблема у Србији, одмах након незапослености и сиромаштва. У истраживању је учествовало преко хиљаду пунолетних лица, становника Републике Србије, а резултати показују да се здравство и политичке партије сматрају најкорумпиранијим, а војска и верска тела институције најмање захваћене корупцијом. Такође, према истом истраживању позитивна вест је што су испитаници добро упознати са корупцијом, препознају је готово у свим облицима, али с друге стране, забрињавајуће је што би четвртина испитаника дала мито уколико им се тражи, с просечан износ мита износи око 160 евра (половина тадашње просечне плате у Србији – Истраживање о перцепцији и искуствима грађана).<ref>[http://www.docstoc.com/docs/78959991/Powerpoint-prezentaciju-rezultata-istrazivanja-na-srpskom-jeziku Корупција у Србији], ''-{docstoc.com}-''. Приступљено [[1. март]]а [[2015]].</ref>
Према извештају Уједињених нација(TNS Medium Gallup – Korupcija u Srbiji -Istrazivanje o percepciji i iskustvima građana, oktobar, 2009) највећи број грађана верује да Влада и полиција треба да предводе борбу против корупције, међутим то је истовремено и парадоксално јер су ове институције веома корумпиране.
Такође државна управа и полиција су означене као најкорумпираније институције у Србији, док је здравство трећа. Међутим према истраживањима Светске Здравствене Организације (WHO- World Health Organisation), Српска медицинска струка је друга најкорумпираниаја у свету. Испред Србије на овој листи налази се само Казахстан.
 
== Борба против корупције ==
Корупција је одраз кварења моралних вредности једног друштва, што су констатовали још Аристотел, Макијавели и Монтескје. Суштина корупције није у количини новца коју прима корумпирани службеник, већ у моралној штети која државу и јавну власт чине несигурном, поводљивом, неделотворном и на крају - нелегитимном. Самим тим, корупција угрожава саму конституцију државе, њен смисао и суштину, па је модерно и демократско друштво види као штетну појаву коју свим средствима треба спречавати, откривати и искорењивати.
 
Суштина корупције није у количини новца коју прима корумпирани службеник, већ у погрешном почетном принципу. Корупцијом се ствара систем у коме су привилеговани материјално ситуиранији, или са добрим везама, те борба против корупције мора да се води осмишљено, организовано, и систематично. Постоје разне организације на нивоу државе или шире које се стратешки и систематизовано баве борбом против корупције.<ref name="Rečnik">[http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2012/06/RECNIK_KORUPCIJE_FV.pdf Речник корупције], проф. др Чедомир Чупић, Златко Минић, ''АНЕМ'' (''Асоцијација независних електронских медија''). Приступљено [[1. март]]а [[2015]].</ref> Универзално, сматра се да је најбољи механизам за борбу против корупције јачање система јавне управе, кроз доношење закона и процедура.<ref name="Knjiga" /> Стратегија борбе против корупције обухвата следеће мере:
У институционалном смислу, три основна правца борбе против корупције су:
 
# доношење антикорупцијских закона
* '''смањење улоге државе''', односно сужење дискреционих овлашћења, чиме се редуцира подручје њеног деловања које може бити захваћено корупцијом. Ово смањење улоге [[Држава|државе]] може бити изведено било дерегулацијом ([[Либерализам|либерализацијом]]), било увођењем аутоматских правила. Дерегулација означава укидање регулације неког посла и препуштање грађанима и њиховим организацијама права да слободно одлучују о том послу, а добар пример је скорашње укидање дозвола и других административних ограничења у спољној трговини и либерализација промета, у смислу да свако може да слободно увози и извози робу и услуге, наравно уз плаћање царине. У државним пословима код којих није могућа дерегулација, потребно је установити, у што већој мери, аутоматизам доношења одлука кроз прописивање услова које је потребно задовољити приликом подношења захтева, тако да испуњавање критеријума буде основ за доношење одлуке, а не слободна воља или процена државног службеника.
# опоравак политичких институција и државних органа који ће спроводити борбу против корупције (полицију, тужилаштво, судови)
# формирање мреже контролних механизама који ће претити рад државних органа и политичких институција
# пробудити свест код грађана на тему борбе против корупције
# јавно праћење случајеве корупције
# решавање случајева корупције са материјалним доказима по кратком поступку.<ref name="Rečnik" />
 
У институционалном смислу, три основна правца борбе против корупције су смањење улоге државе, полагање рачуна, и мотивациони систем.
* '''полагање рачуна''', значи обавезу државних органа и службеника да обавештавају и извештавају о своме раду [[Грађани|грађане]], као и право грађана да предузимају акције против оних званичника чије понашање не сматрају задовољавајућим. Најважнија гаранција за одговорност државних званичника и [[Влада|владе]] у целини представља право грађана да смењују власт на изборима, кажњавајући је за лоше понашање и злоупотребе, па и за корупцију генерално. Да би грађани били у стању да оцене начин обављања државних функција, нужно је обезбедити транспарентност, тј. јавност рада званичника кроз, на пример, отвореност седница скупштина и влада за медије, обавезу редовног подношења извештаја о раду државних органа и слично. Посебно важну улогу требало би да има скупштински надзор над радом извршних органа.
 
=== Смањење улоге државе ===
* '''мотивациони систем''' људи који обављају државне функције представља важан елемент корупције, јер се на њему заснива цена-профит калкулација појединца. Са једне стране, могућност да се примањем мита обезбеди леп живот свакако је јак подстицај на корупцију, али се погодном политиком може утицати на трошкове корупције за појединца и дестимулисати лоше понашање. Примери таквих политика су: повећања плата државних службеника, редовно напредовање у каријери, комбинација чврстог надзора и ефикасног [[Казна|кажњавања]], развијање етичких норми и осећаја служења народу, лични пример шефова и слично. Циљ ових мера је да се комбинација ,,мали ризик, велика добит” код државног службеника промени у ,,велики ризик, мала добит”. Посебан значај има регулисање конфликта интереса.
 
Смањење улоге државе, односно сужење дискреционих овлашћења, чиме се редуцира подручје њеног деловања које може бити захваћено корупцијом. Ово смањење улоге [[Држава|државе]] може бити изведено било дерегулацијом ([[Либерализам|либерализацијом]]), било увођењем аутоматских правила. Дерегулација означава укидање регулације неког посла и препуштање грађанима и њиховим организацијама права да слободно одлучују о том послу. На пример, укидање дозвола и других административних ограничења у спољној трговини и либерализација промета, у смислу да свако може да слободно увози и извози робу и услуге, подразумева се, уз плаћање царине. У државним пословима код којих није могућа дерегулација, потребно је установити, у што већој мери, аутоматизам доношења одлука кроз прописивање услова које је потребно задовољити приликом подношења захтева, тако да испуњавање критеријума буде основ за доношење одлуке, а не слободна воља или процена државног службеника.
Пошто у Србији не постоји добро разумевање дубине овог проблема, потребна је детаљнија законска регулатива.
 
=== Полагање рачуна ===
 
Полагање рачуна значи обавезу државних органа и службеника да обавештавају и извештавају о своме раду [[Грађани|грађане]], као и право грађана да предузимају акције против оних званичника чије понашање не сматрају задовољавајућим. Најважнија гаранција за одговорност државних званичника и [[Влада|владе]] у целини представља право грађана да смењују власт на изборима, кажњавајући је за лоше понашање и злоупотребе, па и за корупцију генерално. Да би грађани били у стању да оцене начин обављања државних функција, нужно је обезбедити транспарентност, тј. јавност рада званичника кроз, на пример, отвореност седница скупштина и влада за медије, обавезу редовног подношења извештаја о раду државних органа и слично. Посебно важну улогу требало би да има скупштински надзор над радом извршних органа.
== Вики-књиге на српском језику ==
* [http://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%94%D1%80._%D0%90%D1%80%D1%87%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B4_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D1%81:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5#.D0.9A.D0.BE.D1.80.D1.83.D0.BF.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0 Др. Рудолф Арчибалд Рајс о корупцији у Србији]
 
=== Мотивациони систем ===
* [http://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BB:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_XIX#.D0.9A.D0.BE.D1.80.D1.83.D0.BF.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0. август Форел о корупцији]
 
Мотивациони систем људи који обављају државне функције представља важан елемент корупције, јер се на њему заснива цена-профит калкулација појединца. Са једне стране, могућност да се примањем мита обезбеди леп живот свакако је јак подстицај на корупцију, али се погодном политиком може утицати на трошкове корупције за појединца и дестимулисати лоше понашање. Примери таквих политика су: повећања плата државних службеника, редовно напредовање у каријери, комбинација чврстог надзора и ефикасног [[Казна|кажњавања]], развијање етичких норми и осећаја служења народу, лични пример шефова и слично. Циљ ових мера је да се комбинација „мали ризик, велика добит“ код државног службеника промени у „велики ризик, мала добит“. Посебан значај има регулисање конфликта интереса.
== Спољашње везе ==
=== Званичне странице ===
* [http://law-ref.org/CORRUPTION/index.html United Nations Convention against Corruption at Law-Ref.org] - fully indexed and crosslinked with other documents
* [http://www.oecd.org/topic/0,2686,en_2649_37447_1_1_1_1_37447,00.html OECD: Corruption]
* [http://www1.worldbank.org/publicsector/anticorrupt/ World Bank anti-corruption page]
* [http://www.unodc.org UN Office on Drugs and Crime] - Has sub-section dealing with corruption worldwide.
* [http://topics.developmentgateway.org/governance The Development Gateway's virtual library and online community on anti-corruption and good governance]
* [http://www.transparency.org/news_room/in_focus/2007/cpi_2007/cpi_2007_table Ранг листа земаља по корупцији за 2007.]
* [http://www.clds.org.rs/pdf-s/korupcija-u-srbiji.pdf Korupcija u Srbiji]
=== Истраживања ===
* [http://www.transparency.org/surveys/index.html Corruption surveys]
* [http://www.againstcorruption.org/ UNICORN: A Global Trade Union Anti-corruption Network], based at Cardiff University
* [http://www.gwdg.de/~uwvw/icr.htm Internet Center For Corruption Research]
* [http://www.ex.ac.uk/~RDavies/arian/scandals/political.html A collection of links to reports of alleged political corruption]
* [http://www.publicintegrity.org/ga/default.aspx Global Integrity Report] - Extensive analysis of openness and accountability of governments by the ''Center for Public Integrity''
* [http://www.orangutansonline.com/articles/article79.htm Rainforest Destruction in Indonesia, 2002]
* [http://samvak.tripod.com/nm089.html A typology of corrupt practices]
* [http://www.thecornerhouse.org.uk/subject/corruption/ Corner House: UK and anti-corruption]
* [http://www.institutionalreform.org/ Tool to analyze anti-corruption and institutional reform]
 
Пошто у Србији не постоји добро разумевање дубине овог проблема, потребна је детаљнија законска регулатива.
 
== ЛитератураВиди још ==
* [http://sr.wikibooks.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BB:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_XIX#.D0.9A.D0.BE.D1.80.D1.83.D0.BF.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0. Август Форел: Глава XIX - О корупцији] на [[Викикњиге|Викикњигама]]
* Зоран Миљатовић, Трговина утицајем
 
== Извори ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Corruption
Линија 90 ⟶ 86:
}}
 
* [http://www.unodc.org UN Office on Drugs and Crime] - Has sub-section dealing with corruption worldwide.
* [http://www.againstcorruption.org/ UNICORN: A Global Trade Union Anti-corruption Network], based at Cardiff University
* [http://www.gwdg.de/~uwvw/icr.htm Internet Center For Corruption Research]
* [http://www.ex.ac.uk/~RDavies/arian/scandals/political.html A collection of links to reports of alleged political corruption]
* [http://samvak.tripod.com/nm089.html A typology of corrupt practices]
 
[[Категорија:Корупција]]
[[Категорија:Друштво]]
[[Категорија:Политика]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корупција”