Керамика — разлика између измена

''Керамички материјали'' су сложена [[Хемија|хемијска једињења]] која садрже [[Метал|метале]] и [[Неорганска хемија|неорганске елементелементе]]е. ''Керамички материјали'' имају разноврсна механичка и физичка својстава. Граница између метала и керамике се најлакше дефинише помоћу температурног коефицијента електричне отпорности. Код ''керамичког материјала'' овај коефицијент има негативан предзнак док за метале има позитиван предзнак. Примена керамике варира од керамичких плочица, грнчарске робе, опеке, одводних цеви, посуђа, ватросталних материјала, магнета, електричних уређаја, влакана до абразивних материјала.

Производња керамике која је данас у великој мери индустријска је једна од најстаријих људских делатности. Најстарији налази се могу датирати до [[Праисторијапреисторија|млађег каменог доба]]. Прво су то били кошеви који су били облепљени са глином, а после целоглинени производи. Посуде које су произведене ручно били су не само за свакодневну употребу већ су служиле и у култне, религиозне сврхе (нпр. за похрањивање пепела умрлих). Пластични производи од глине и глинени идоли су најстарији докази религиозних представа људског рода. У праисторији је керамика била претежно лепљена из појасева и изнимно гњечена, а касније је била произведена на грнчарском точку који је значио знатни технолошки напредак у производњи керамике и грнчарије. Керамика је често била пре печења или после њега обрађивана или осликавана. У [[Археологија|археологији]] је једно од најзначајнијих видова познавања слојева култура, њених развојних односа, уметничких потреба као нпр. гајтанска керамика или чешљаста керамика представљају археолошке групе које се зову [[Праисторијапреисторија|културе у праисторији]].<ref name="PSN">''Příruční slovník naučný, ČS Akadémia Vied, Praha 1963''</ref> У историјској епохи су познате керамике из 4000. године п. н. е. из [[Египатска уметност старог Египта|староегипатске]] грнчарије која је украшена богатим осликавањем и глазурама у боји као и из предње [[Азија|Азије]] из архитектуре од [[опека]] и [[рељеф]]а од опека у боји па преко критско-микенске културе до [[Грчка|грчких]] ваза и [[Етрурска уметност|етрурских]] глинених саркофага, да би са распадом [[Римска уметност|римске империје]] нестала и керамика у Европи. Значајна је и [[Кина|кинеска]] керамика која је нарочити значај добила у време [[Кина|династије Минг]]. Такође се бележи и развој керамике код Индијанаца [[Јужна Америка|Јужне Америке]] која је добила на значају и достизала завидан ниво. У средњем веку се поново развија керамика и добија на значају нарочито у доба готике и производњи [[Готика|готских]] пехара. Са [[Исламска уметност|исламском културом]] се у Европу јавља интерес за фајанс и под иманом мајолика се жири у [[Италија|Италији]] у [[13. век]]у и из ње се раширује по [[Француска|Француској]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Низоземске|Низоземској]] и у [[16. век]]у у [[Немачка|Немачку]].<ref name="PSN" />Раширеност фајанса је постепено била потлачена кинеским порцеланом који је у Европу био довезен у [[15. век]]у, У тежњи да се имитира кинески порцелан је била имитација порцелана у [[Италија|Италији]] (медичијевски порцелан) у и [[Француска|Француској]] а касније и у [[Енглеска|Енглеској]] као меки порцелан који је био потиснут након проналазка тврдог порцелана од стране маисенског апотекара и алхемичара Јохана Фридриха Ботгера („Johann Friedrich Böttger“) који је први у Европи употребио каолин и [[1710|1710.]] године је настала прва мануфактурна производња у Маисену („Meißen“) недалеко од [[Дрезден|Дрездена]]а у Немачкој.<ref name="PSN" /> Постепено се ова производња раширила по целој [[Европа|Европи]].