Катунска нахија — разлика између измена

'''Границе''' Ова нахија налази се на западној страни Црне Горе и заузима доста велики простор, и граничи: са сјевера [[Никшићка нахија|Никшићком нахијом]], са истока [[Брдска нахија|Брдском]], [[Љешанска нахија|Љешанском]] и [[Ријечка нахија|Ријечком]]; са југа Љешанском и Ријечком нахијом и [[Бока Которска|Боком которском]], а са запада Боком которском и [[Херцеговина|Херцеговином]].

'''Планине''' Највеће су планине у овој нахији: [[Ловћен]], који се налази на западној страни Цетиња. Највиши су му врхови [[Штировник]], који је висок 1723 метра, и [[Језерски Врх]], који је добио име од малога језера, који се под њим налази. На Језерском Врху је црквица, у којој је гроб највећега српскога пјесника владике Рада - Господара Црне Горе, Ставор, Пусти Лисац, Чевски Лисац и [[Гарач]].

'''Равнице''' У овој су нахији три омања поља: [[Цетињско поље|Цетињско]], [[Његушко поље|Његушко]] и [[Граховско поље|Граховско]].

'''Позната мјеста''' Главно је мјесто у овој нахији Цетиње са 2000 становника, које се налази на Цетињскоме пољу. Цетиње је престоница Црне Горе и средиште цијеле земаљске управе. Цетињске су знаменитости: [[Манастир под Орловим Кршем]], који је сазидао владика [[Данило I Петровић Његош|Данило Петровић]], и у којем се налази свето тијело владике [[Петар I Петровић Његош|Петра I]], гробови: Књаза [[Данило Петровић|Данила I]] и његова брата великога војводе [[Мирко Петровић (војвода)|Мирка]], оца књаза [[Никола I Петровић|Николе I]]; црква Свете Госпође, задужбина Књаза Николе I, подигнута на развалинама манастира [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]]; [[Влашка црква (Цетиње)|Влашка старинска црква]]; [[Зетски Дом]], који је подигнут добровољнијем прилозима у славу и спомен ослобођења Зете, а за просвјетне цијељи; Болница, задужбина Књаза Данила I; Војени Стан, Обзовица водовод, задужбина велике руске књагиње [[Милица Николајевна Романов|Милице]], рођене Петровић Његош. На Цетињу се налази: Књажев двор, Нашљедников дворац, државни савјет, министарства, митрополија, велики суд, варошка управа, главна управа пошта и телеграфа, државна штампарија, општина, основна мушка и женска школа, полугимназија, богословско-учитељска школа и виша женска школа. Цетиње је два пут спаљивано од Турака, али су га опет прибјегли Срби нанова подизали.

'''Још су знаменита мјеста''': Његуши, одакле је поријеклом владајућа породица Петровић Његош; основатељ њен је владика Данило, по наредби којега је извршен догађај по цијелој држави 1702. године на Бадњи дан ноћу, и тијем очувана српска државна самосталност. Његуши имају основну школу и телеграф; Трњине, село у цуцкоме племену, у коме су Срби страшно побили Турке из два пута 1706. и 1716. године. У другоме боју заробљено је седамдесет и пет [[ага]] и бегова[[бег]]ова; Бајице, село у врху Цетињскога поља са лијепом црквом и основном школом. Ово је мјесто познато из догађаја 1702. године: Чево, које се налази у Озринићком племену, знатно је због тога, што је ту владика [[Василије Петровић|Василије]], господар Црне Горе, трећи из данашње владајуће породице Петровић Његош, потукао Турке 1756. године са малом војском, и што је родно мјесто наше владарке књагиње [[Милена Петровић Његош|Милене]]. На Кчеву постоји окружни суд и осн. школа. Граховац, који се налази више Граховскога поља, знатан је, што су ту Црногорци под управом великог војводе Мирка одржали [[Битка на Граховцу|сјајну побједу]] над Турцима 1856. године. Близу варошице Хумца налази се Челински поток, [[Битка на Грахову (1836)|у коме је погинуо]] знатан број Црногораца и једанаест Петровића у боју 1836. год.

'''Поднебље''' У овој је нахији поднебље зими студено, а љети умјерено топло. У њој добро успијевају од усјева: [[кукуруз]], [[пшеница]], [[раж]], [[кртола]], као и нека [[поврће|поврћа]]. Од шумскога дрвећа расте: [[дуб]], [[јасен]], [[бор]], [[буква]] и друга. Од домаћих животиња особито се гаје: [[козе]], [[овце]], [[говеда]], коњчад[[коњ]]чад; а од дивљих по горама може се наћи: вукова[[вук]]ова, [[лисица]], [[зец|зечева]] и другијех.

'''Становништво''' У овој се нахији народ, занима понајвише сточарством[[сточарство]]м и [[земљорадња|земљорадњом]] и нешто [[трговина|трговином]]. У њој се производи добар [[сир]], а особито је на гласу [[његушки сир|његушки]]. Како је земљиште у овој нахији врло кршевито а планинско, то је народу овдје тешко живљење, а занатима се не занима. Народ је здрав и врло снажан, а домаће уређење могло би бити много боље.